Пише: Миленко Јањић
У уторак почиње Евролига. Шетамо од аутсајдера до фаворита и питамо се колико могу Партизан и Звезда.
Неуспех репрезентације на недавно завршеном Европском првенству жестоко је разочарао љубитеље кошарке у Србији, али сада је време за праву забаву. У уторак у 18 часова, судијским подбацивањем лопте у Дубаију, почиње нова сезона проширене Евролиге.
Београдске вечите ривале већ у првом колу чека тежак посао – црно-бели су актери премијерног дуела у Дубаију, где ће покушати да савладају амбициозни пројекат са Блиског истока, док црвено-бели дочекују Милано, а славни противнк у српску престоницу долази након освајања Суперкупа Италије минулог викенда.
Нова евролигашка сезона се поново игра у лигашком формату, а новина је да елитно европско такмичење од ове сезоне броји 20 тимова, након што су Албу заменили Дубаи, Валенсија и Хапоел из Тел Авива.
Финансијске могућности нових учесника значајно подижу квалитет Евролиге, а пласман у доигравање – што навијачи оба београдска састава сматрају обавезом – чине још тежим задатком него раније.
Улазак нових тимова је пореметио и стање на летошњем тржишту, па су цене играча порасле јер је више тимова било заинтересовано за њихове услуге. Поменута околност ствара ноћне море за спортске директоре који су задужени за довођење кошаркаша, тако да имамо примере клубова који су и даље у потрази за појачањима, попут Партизана коме је насушно потребан још један центар, а ни у Црвеној звезди се не би жалили да пронађу новог бека након повреде Кенана.
Отежавајући фактор не представља само платежна способност нових учесника, већ и чињеница да тимови ове сезоне играју по 38 утакмица, а увећан је и број дуплих кола. Све ово приморава клубове да издвоје још већа финансијска средства како би формирали саставе са одговарајућим фондом играча, способним да преживе сезону са преко 80 утакмица у збиру.
Природа српских навијача је таква да се неће превише обазирати на објективне околности, већ ће својим љубимцима судити само на основу крајњих резултата.
У наставку вам пружамо увид у препреке које чекају српске представнике на путу до плеј-офа.
Доњи дом
За разлику од претходних сезона, утисак је да сада нема јасног аутсајдера каква је, рецимо, била Алба из Берлина. Ако бисмо били принуђени да прогнозирамо ко ће завршити при дну табеле, нема сумње да се издвајају Басконија и Асвел.
Баскијци су на место тренера поставили Паола Галбијатија, младог италијанског стручњака који је правио изванредне резултате са Трентом, али је дебитант на евролигашком нивоу. На располагању ће имати младу и перспективну екипу, појачану са пар занимљивих новајлија који такође немају евролигашко искуство (Новел, Диаките, Фриш). Да би се надали добрим резултатима, тиму из Виторије су неопходне далеко боље партије њиховог најбољег играча, Маркуса Хауарда, него што је био случај лани.
Са друге стране, Асвел је претходне сезоне деловао боље него што се очекивало, али свеједно далеко од борбе за плеј-оф, а уз то су летос остали и без фантастичног Маледона. Клуб из предграђа Лиона се помиње као могући учесник будуће европске дивизије НБА лиге – без обзира што у прошлости нису оправдали ни евролигашки статус – па себи не би смели да дозволе још једну слабу сезону у елитном такмичењу.
У круг екипа од којих се не очекује превише, многи сврставају и Париз. Клуб који је одушевио играма и резултатима читаву Европу, преко лета је остао без тренера и већег дела састава који је стигао до четвртфинала Евролиге. И Париз ће предводити млади Италијан без евролигашког искуства, Франческо Табелини, док ће на терену главну реч водити сјајни Надир Хифи. У припремном периоду су показали да неће мењати стил игре по коме су познати – сулудо брзу кошарку са агресивном одбраном и великим бројем контранапада – али остаје да се види да ли ће успети да надокнаде одласке бројних носилаца.
Осим поменутих тимова, многе би изненадио и добар пласман Макабија. Израелски тим ће поново наступати пред малим бројем гледалаца, у дворани ,,Александар Николић’’ у Београду, па не могу рачунати на истинску предност домаћег терена. Саставили су, за своје стандарде, врло скроман и јефтин састав у коме се – по плати, али и квалитету – издваја име Лонија Вокера.
Екипе које желе искорак
Списак тимова који у сезону улазе са одређеним амбицијама прилично је дугачак. Бајерн из Минхена има јако добру сезону иза себе, али су уочи старта нове претрпели неколико пехова попут повреда Јокубаитиса и Фохтмана. Такође, током лета су остали без најбољег стрелца Едвардса, који је прешао у редове Виртуса.
Клуб из Болоње жели да поправи утисак из претходне сезоне, када су деловали анемично и незаинтересовано, па су у ту сврху подмладили екипу и потписали одличне играче (Вилдоза, Едвардс, Смаилагић).
Осим Виртуса, још један европски великан жели да направи резултатски искорак. Жалгирис је променио тренера, али и довео двојац из Олимпијакоса (Вилијамс Гос, Рајт), чиме је стављено до знања да одређене амбиције у редовима литванског састава итекако постоје.
У круг екипа које се не задовољавају пуким учешћем – о чему сведоче њихова улагања током лета – спадају и поменуте новајлије: Хапоел, Дубаи и Валенсија.
Шпански представник је повратник у елитни ранг такмичења, а да ће имати шта да кажу на овом нивоу, показали су победом над Реалом у финалу Суперкупа Шпаније. Поседују велики фонд играча, адекватан спој младости и искуства, искусног тренера и нову дворану у којој желе да се представе на најбољи могући начин.
Захваљујући огромним улагањима свог ексцентричног власника, Хапоел је саставио екипу којој пласман у плеј-оф представља императив. Са клупе их предводи један од најбољих тренера (Димитрис Итудис), а на терену најскупљи европски играч (Васа Мицић). Ни то, међутим, није све на основу чега граде оптимизам – свака позиција израелског састава је попуњена са два или три квалитетна играча, па ће бити велико изненађење уколико их не видимо у борби за доигравање.
Дубаи у саставу има завидан број играча са ових простора, и то проверених и доказаних имена попут Мусе, Аврамовића, Петрушева, Препелича, Анђушића… Ипак, постоје два велика упитника у вези екипе са Блиског истока – да ли ће успети да уклопе огроман број појачања, али и како ће се изборити са честим и далеким путовањима.
Списак фаворита
Начин на који се Евролига завршава – Ф4 турниром, а не плеј-оф серијама – узрокује да такмичење често осваја екипа која не припада првом кругу фаворита.
Уколико би се играло на три добијене утакмице све до краја такмичења, ретко ко би могао да угрози грчке великане, који су отишли корак даље у односу на улагања из претходних сезона. Посебно је то случај са Панатинаикосом, који је потписао двојицу врхунских играча (Шортс, Холмс) и одобровољио Кендрика Нана новим, побољшаним уговором.
Олимпијакос је проблем са мањком здравих бекова решио довођењем Ниликине из Партизана, а пре тога су потписали двојицу кошаркаша који ће бити важни шрафови у Барцокасовој машинерији (Хол, Ворд).
Финалисти из претходне сезоне – Фенербахче и Монако – искусили су током лета одређене проблеме које су морали решавати. Актуелни првак Европе је остао без неколико носилаца, попут Хејс Дејвиса и Гудурића, али су задржали остатак нуклеуса тима и довели неколико солидних НБА имена (Хортон-Такер, Бостон, Бејкот). Клуб из Кнежевине је успео да изглади односе са Мајком Џејмсом и да потпише Николу Миротића, па је све спремно за нови напад на европски торн.
Шпански великани сезону стартују из другог плана, али њихова имена и даље уливају страхопоштовање. Барселона је направила доста чудних потеза, па су ветеране попут Шенгелије и Клајбурна потписали на вишегодишње уговоре, док је Реал Мадрид направио смену на клупи, па ће их у наредном периоду водити искусни Серђо Скариоло.
Међу екипе које имају високе аспирације, али и обавезе у складу са улагањима, потајно се сврставају Милано и Анадолу Ефес. Милански тим је у претходним сезонама имао страховитих проблема са повредама, па се надају да ће их коначно погледати срећа по том питању. Уколико ово буде случај, екипа са именима попут Гудурића, Ледеја, Ниба, Шилдса и Брауна, морала би да циља висок пласман.
Анадолу Ефес је добио новог тренера у лику Игора Кокошкова, који већ има искуство рада у Евролиги и Истанбулу. Направили су неколико врло добрих потеза у прелазном року, а у саставу имају неколико играча који су бриљирају на недавно завршеном Европском првенству (Ларкин, Лојд, Османи).
Колико могу Партизан и Црвена звезда?
Београдски вечити ривали поново у сезону улазе са огромним амбицијама. Клупски челници се хвале буџетима које су обезбедили, а презентоване бројке – уколико су тачне – указују да би оба клуба морала бити конкурентна најбољим европским екипама.
Сличне су најаве биле и пре годину дана, али је евролигашка сезона окончана на незадовољавајући начин – 10. и 12. местом на табели. Црно-беле је коштао катастрофалан почетак, а црвено-беле завршетак такмичења, па су оба тима остала без првог и основног циља – пласмана у доигравање.
Партизан је успео да поправи утисак освајањем титула АБА и КЛС лиге, док је Црвена звезда потпуно разочарала своје навијаче испадањем у полуфиналима оба такмичења.
Овакав исход је најавио и каква ће лета бити пред челницима клубова. Партизан је направио далеко мање промена од ривала, који је морао у озбиљан ремонт. Црвена звезда је, супротно најавама, пружила подршку тренеру Сферопулосу и испунила му бројне жеље у прелазном року – нови чланови црвено-белих су постали Монеке, Нвора, Оџуле, Картер, Грејем, Изунду, Риверо и Миљеновић, док су из претходног састава задржани Милер Мекинтајер, Калинић, Давидовац и повређени Кенан и Боломбој.
Црно-бели су задржали све што су желели – првенствено Карлика и Тајрика Џоунса, Бонгу и Брауна – а њима су придодали озбиљна имена попут Паркера, Осетковског и Милтона, али и младу финску сензацију Муринена.
Упркос великим улагањима и амбициозним најавама, оба српска представника имају палету проблема са којима морају да се изборе. Вођена примамљивим економским и маркетиншким бенефитима, експедиција Партизана је део припремног периода провела у далекој Аустралији, а такмичење започиње у Дубаију, па је јасно да ће индивидуална и тимска форма екипе на старту сезоне бити на великом тесту.
Тренер Обрадовић је истакао како су ово друге најтеже припреме које је водио у својој каријери, што нешто значи када каже неко ко се тренерским послом бави преко три деценије. Црно-бели су имали проблема са повредама играча током припремног периода, а посебно брине чињеница да на располагању тренутно имају само једног правог центра.
Црвено-бели су пружали доста променљиве партије у минулом периоду, па су успели да изгубе 37 разлике од Париза, а 22 од ЦСКА, али и да савладају Монако и Фенербахче. У финишу припремног периода, задесила их је повреда Ајзее Кенана, што прави додатне проблеме у ионако ослабљеној бековској ротацији.
Било како било, одређене ствари су јасне као дан – Партизан и Црвена звезда имају квалитетне тренере, фантастичне играче, фанатичне навијаче и огромне буџете, тако да се борба за плеј-оф сматра обавезом.
Колико ће њихови навијачи уживати у сезони пред нама, одредиће крајњи резултати и позиције српских представника, али сваки се истински љубитељ кошарке радује ономе што предстоји – никада дужа, уједначенија и узбудљивија Евролига.
Извор: Време
