Гомила је доказа да је Црна Гора разорена и да су је разориле институције. Другачије се ово разарање није могло тако детаљно и успјешно спровести. Институције су биле форма, а суштински су њени челнице систематски убијали државу, водећи рачуна само о себи и својој користи.
Тешко је коментарисати све на гомилу, али је „гомила“ једини адекватан неполитички термин који све објашњава.
Хапшење бивше предсједнице Врховног суда Весне Меденице, и то због организовања криминалне групе, заиста је поражавајућа, а тако очекивана ствар и чињеница.
Ђукановићев коментар да допустимо „државним органима да раде свој посао“ звучао би отмено и уобичајено у свакој нормалној држави, да ту исту реченицу није користио и раније, управо у времену када је Весна Меденица била на челу “ инстититуције“ која је ваљда радила „свој посао“. Дакле, код нас је „радити свој посао“ деценијама подразумијеван буквално – свој, него како.
Тако би било очекивано и нормално да сјутра буде позван на одговорност и предсједник државе Ђукановић који је радећи „свој посао“ стекао импресивно богатство. Његови најближи су радили „свој посао“ и постали умишљени и набијеђени џет сет ове наше дубоко понижене државе.
Најстрашније је што с деценијама онај који указује на ту несрећу и државно црнило изгледа и звучи као потказивач, као денуцијант, као „претурач приватности“, јер је квази елита наметнула лажни морал – не питај за покрадено јер „институције раде свој посао“!
Гомила је доказа да је Црна Гора разорена и да су је разориле институције. Другачије се ово разарање није могло тако детаљно и успјешно спровести. Институције су биле форма, а суштински су њени челнице систематски убијали државу, водећи рачуна само о себи и својој користи.
Безброј пута до сада Ђукановић је злоупотријебио институције на чијем је био челу, а суштински био је и остао „сеф“ свих институција. Живјели смо у провизоријуму у којему су тужилаштво и судство и небројено случајева само стављали печат на пљачку и отимачину.
Последња злоупотреба је неуставно давање мандата за састав Владе Дритану Абазовићу. Уведени смо у анархичност и кризу великих размјера. Опет су изговори у „институционалном дјеловању“ и незајажљивим личним амбицијама.
Сувишне су ријечи којима бисмо објашњавали како смо, неки од нас, бранили институције, уставност и законитост, како смо бранили изборну вољу грађана када нас је запало – како смо је бранили и како је одбрањена? По оној народној „што га брани кад га неодбрани“ све личи на једну голему гомилу без смисла и имало стида.
Ипак, нема предаје. Остаје нам обавеза да се организујемо другачије, да гласамо памећу и срцем, да побиједимо сваки полусвијет кад год и на којем год мјесту.
Против лажних институција, лажних дјелова назови позиције, лажне опозиције, борба мора бити упорна и непрекидна.
Не дајмо се горима и најгорима.
Горан Даниловић
Извор: Фејсбук