Uglednu Evropsku nagradu za poeziju „Petru Krdu“, koju tradicionalno dodeljuje Književna opština Vršac, ove godine dobio je Metin Džengiz (1953), jedan od najznačajnijih savremenih turskih pesnika, poznat i kao prevodilac i izdavač.
O tome je odlučio međunarodni žiri u kome su bili Mihajlo Pantić (predsednik), Saša Radojčić i Lidija Dimkovska. Na jučerašnjoj konferenciji za štampu u Srpskom književnom društvu u Beogradu predstavljen je laureat o čijem stvaralaštvu su govorili Pantić, Ana Krdu, predsednica KOV i član redakcije Jelena Grujić.
Nagrada će mu svečano biti uručena danas u Gradskoj kući u Vršcu, u podne, a priznanje se sastoji od novčanog iznosa, diplome, knjige izabranih pesama „Vrt večnosti“ u prevodu Ane Stjelje i slike vršačke umetnice Daniele Morairu. Neposredno uoči dolaska u Beograd laureat je dao ekskluzivni intervju za naš list.
Kritičari ističu da kao pesnik idete tragom Nazima Hikmeta. Šta vas najviše inspiriše u delu ovog klasika?
– Hikmet je veliki svetski pesnik. Mnogo stvari sam naučio od njega. Na primer to da je pesnik na prvom mestu ljudsko biće i da živi u društvu. To znači da ne bi trebalo da gledamo na problem poezije samo kao na individualni ili samo kao društveni problem.
Te dve stvari su isprepletene. Pesnik mora da razume poeziju vodeći se ovom činjenicom.
Druga stvar je da ne smemo da stavljamo politiku ispred poezije, niti da žrtvujemo poeziju politici. Politika je samo jedna od tema kao što su ljubav, smrt…
Kažu da je za vaše stvaralaštvo bilo presudno dvogodišnje tamnovanje. Kako ste sebe pronašli kao pesnika?
– Napisao sam veoma malo pesama dok sam bio u zatvoru. Uglavnom sam se vraćao radovima marksista. Gde smo pogrešili? To mi je bilo važno. Ali sam se takođe bavio istraživanjem poezije. Pisao sam malo, ali je svaka pesma koju sam napisao bila objavljena u najznačajnijim časopisima tog doba. I kritičari su pohvalno govorili o mom pesništvu.
Teme vaših pesama su veoma različite. Ipak, šta vas najviše inspiriše?
– Sam život me inspiriše. Moja iskustva su već veoma vredna i prepuna priča. Moramo pažljivo posmatrati ljude i naravno njihov život.
Veoma su zapaženi i vaši eseji o pesničkoj umetnosti. Kojim pesnicima se najčešće vraćate?
– Od početka sam vodio rat protiv uvreženih mišljenja u turskoj poeziji. Kritikovao sam postojeću poeziju i vladajuće tumačenje pesništva. Jedno vreme sam zapao u očajanje ali su tokom vremena moji pogledi bili prihvaćeni. Na primer, sugerisao sam da je organizacioni element u modernoj poeziji – slika.
Šta danas može i kome se obraća pesnik u ovom vremenu?
– Treba da sluša glas svoje savesti i poezije.
Na čemu sada trenutno radite?
– Na tri odvojena pesnička rukopisa i sva tri su završena. Takođe sam završio jedan od dva romana koje pišem, a pišem i o poeziji Nazima Hikmeta i Ahmeta Oktaja.
Da li ste ranije dolazili u Srbiju i da li poznajete našu književnost?
– Bio sam dva puta u Srbiji i i divno sam se proveo. Stekao sam drage prijatelje. Srbija ima mnogo dobrih pisaca i pesnika. Ima mnogo važnih savremenih pisaca, ali teškoće sa prevođenjem nas sprečavaju da ih upoznamo kako zaslužuju. Književnost je važna za međusobno razumevanje ljudi, a ministri kulture trebalo bi da omoguće prevođenje književnih dela.
Skoro dve decenije imate svoju izdavačku kuću. Kakva su vaša iskustva?
– Otvorio sam izdavačku kuću kako bih nastavio borbu. Takođe, objavljujem i časopis. Da sam želeo i učinio da moje knjige objavljuju najveći izdavači ne bih bio osoba kakva sam danas. Želim da naglasim da se izdavaštvom treba baviti samo ako je neophodno jer je to izuzetno težak posao.
Dragan Bogutović
Izvor: Novosti
