Угледну Европску награду за поезију „Петру Крду“, коју традиционално додељује Књижевна општина Вршац, ове године добио је Метин Џенгиз (1953), један од најзначајнијих савремених турских песника, познат и као преводилац и издавач.
О томе је одлучио међународни жири у коме су били Михајло Пантић (председник), Саша Радојчић и Лидија Димковска. На јучерашњој конференцији за штампу у Српском књижевном друштву у Београду представљен је лауреат о чијем стваралаштву су говорили Пантић, Ана Крду, председница КОВ и члан редакције Јелена Грујић.
Награда ће му свечано бити уручена данас у Градској кући у Вршцу, у подне, а признање се састоји од новчаног износа, дипломе, књиге изабраних песама „Врт вечности“ у преводу Ане Стјеље и слике вршачке уметнице Даниеле Мораиру. Непосредно уочи доласка у Београд лауреат је дао ексклузивни интервју за наш лист.
Критичари истичу да као песник идете трагом Назима Хикмета. Шта вас највише инспирише у делу овог класика?
– Хикмет је велики светски песник. Много ствари сам научио од њега. На пример то да је песник на првом месту људско биће и да живи у друштву. То значи да не би требало да гледамо на проблем поезије само као на индивидуални или само као друштвени проблем.
Те две ствари су испреплетене. Песник мора да разуме поезију водећи се овом чињеницом.
Друга ствар је да не смемо да стављамо политику испред поезије, нити да жртвујемо поезију политици. Политика је само једна од тема као што су љубав, смрт…
Кажу да је за ваше стваралаштво било пресудно двогодишње тамновање. Како сте себе пронашли као песника?
– Написао сам веома мало песама док сам био у затвору. Углавном сам се враћао радовима марксиста. Где смо погрешили? То ми је било важно. Али сам се такође бавио истраживањем поезије. Писао сам мало, али је свака песма коју сам написао била објављена у најзначајнијим часописима тог доба. И критичари су похвално говорили о мом песништву.
Теме ваших песама су веома различите. Ипак, шта вас највише инспирише?
– Сам живот ме инспирише. Моја искуства су већ веома вредна и препуна прича. Морамо пажљиво посматрати људе и наравно њихов живот.
Веома су запажени и ваши есеји о песничкој уметности. Којим песницима се најчешће враћате?
– Од почетка сам водио рат против уврежених мишљења у турској поезији. Критиковао сам постојећу поезију и владајуће тумачење песништва. Једно време сам запао у очајање али су током времена моји погледи били прихваћени. На пример, сугерисао сам да је организациони елемент у модерној поезији – слика.
Шта данас може и коме се обраћа песник у овом времену?
– Треба да слуша глас своје савести и поезије.
На чему сада тренутно радите?
– На три одвојена песничка рукописа и сва три су завршена. Такође сам завршио један од два романа које пишем, а пишем и о поезији Назима Хикмета и Ахмета Октаја.
Да ли сте раније долазили у Србију и да ли познајете нашу књижевност?
– Био сам два пута у Србији и и дивно сам се провео. Стекао сам драге пријатеље. Србија има много добрих писаца и песника. Има много важних савремених писаца, али тешкоће са превођењем нас спречавају да их упознамо како заслужују. Књижевност је важна за међусобно разумевање људи, а министри културе требало би да омогуће превођење књижевних дела.
Скоро две деценије имате своју издавачку кућу. Каква су ваша искуства?
– Отворио сам издавачку кућу како бих наставио борбу. Такође, објављујем и часопис. Да сам желео и учинио да моје књиге објављују највећи издавачи не бих био особа каква сам данас. Желим да нагласим да се издаваштвом треба бавити само ако је неопходно јер је то изузетно тежак посао.
Драган Богутовић
Извор: Новости
