Многи наши министри као да ходају по минском пољу. Свуда су сметње. Свуда су дубоко ископани ровови који служе да онемогуће слободно кретање и функционисање. Неко се добро потрудио да посије мине, да ископа рупе
Има у пјесми Mindfield, бенда Prodigy, једна страшно занимљива конструкција. Идеја је приказати главу као минско поље. Са главом се не смије играти, треба човјек бити опрезан. This is dangerous/Open up your head filled with shell shock”.
Shell shock је термин који је настао прије скраћенице ПТСП. Прије него је успостављен као дијагноза Пост трауматски стресни поремећај, користио се израз Shell shock и означавао је људе које ођедном пукне незалијечена траума из Првог свјетског рата. Поглед тих изгубљених људи под стресом описиван је као “поглед од хиљаду миља”. Тако су они били загледани. Паника, несаница, шок, као и проблеми са ходањем, комуникацијом и уопште проблем са прилагођавањем нормалном начину живота имали су људи који су преживјели бомбардовање, ровове, гранатирање и ратни хаос. Прије те дивне конструкције ПТСП, shell shock означавао је ментални шок. Глава крцата свега, глава спремна да експлодира. Тешко ономе ко је носи.
Многи наши министри као да ходају по минском пољу. Свуда су сметње. Свуда су дубоко ископани ровови који служе да онемогуће слободно кретање и функционисање. Неко се добро потрудио да посије мине, да ископа рупе. Све у циљу да друштво не може да мрдне, да се нова Влада покаже као неспособна, а да се народу смучи, да касније пред неке нове изборе гласач што лакше себи у браду каже: “Нису ни они прошли били толико лоши, макар смо се мрдали”. То што смо се кретали уназад, то мачку о реп.
Нова Влада свјесна је да не смије неразмрсиве чворове пресијецати мачем, да не може ићи ђоном на институције, а институције су повукле ручну. Као да им се и даље диригује из оних кафића преко пута старог МУП-а. Из оних чувених кафића што су некад били у Булевару Лењина, а сад су у Булевару Светога Петра Цетињског. Узде су и даље у кафићу.
Зато и не може напријед. Ни метар. Сви би, али не иде. Јер су ровови свуда. Јер џаба и докази, џаба и наредбе, ако је химна тужилаштва пјесма “Зажмури”. Једни хапсе, други ослобађају. Све у круг.
Чудо је да уопште има редовних плата и пензија у овом клинчу. Толико је шокантних информација од којих би се мјесецима опорављале и неке бројније и имућније заједнице од наше. Ако неко мисли да су грађани имуни на све афере, лименке и пандорине кутије и да их све то не дотиче, нека анализира погледе људи који чекају аутобус, који сједе у колима и чекају зелено на семафору. Виђеће поглед сличан људима којима је дијагностификован ПТСП или Shell shock. Изгубљени, поглед од хиљаду миља. Људи су толико под стресом да се празне у саобраћају, трубе, деру се, псују и насрћу једни на друге.
Треба вјеровати да је и живот борба и треба набавити све томове Кнаусгора – Моја борба. Треба тражити спас од свакодневице. Вентил. Јер, како је кренуло, ово ће све још дуго да траје. Више је кочничара него прегаоца, а друштво је у колективном менталном шоку. Shell shock made in Montenegro.
Ако се партије удостоје да постигну споразум око Тужилачког савјета, не би чудо било да народ изађе на улице да слави као да смо освојили злато на олимпијади. И то би била једна од посљедица шока. Ништа нова, ништа нова.
Ђуро Радосавовић
Избор: Вијести