У првим годинама рада Завода за биологију мора у Котору, данашњег Института за биологију мора Универзитета Црне Горе, истраживање мора било је уско повезано са практичним проблемима теренског рада и рибарства. Опрема је била ограничена, а истраживања су захтијевала рјешења прилагођена специфичним условима Јужног Јадрана, нарочито великим дубинама, стрмим обалама и сложеној конфигурацији морског дна.
У том контексту посебно мјесто заузима механички дубински парангал академика др Владимира Лепетића, биолога мора, ихтиолога и првог директора Завода за биологију мора у Котору. Лепетић је овај уређај описао као средство за практичну експлоатацију дубокоморског ихтиобентоса, односно приднених рибљих заједница већих дубина. Полазиште рада било је засновано на чињеници да класични парангали и друга риболовна средства имају озбиљна ограничења при раду на већим дубинама, посебно због великог физичког напора, отежаног руковања и честих губитака опреме.
Механички дубински парангал замишљен је као технички унапријеђена варијанта класичног парангала. Његову основу чинило је дуго челично уже, на које су се постављали граничници, хватачи и наставци са удицама. Посебна пажња посвећена је механизацији рада, па је систем добоша, колотурника и погонског механизма омогућавао лакше полагање и извлачење парангала, што је било нарочито важно при риболову на дубоким теренима. Тиме се смањивао физички напор посаде, повећавала сигурност рада и отварала могућност коришћења риболовних подручја која су дотад била тешко доступна.
Академик Лепетић своја је сазнања објавио у часопису Пољопривреда и шумарство у научном раду под називом Могућност практичне експлоатације дубокоморског ихтиобентоса помоћу механичког парангала 1966. године.
За период почетка 60-их година XX вијека, када је Завод тек успостављао своју научну и стручну дјелатност, конструкција оваквог уређаја представљала је значајан искорак. Она показује да се у Котору од самог почетка развијао приступ који је повезивао биолошка истраживања, познавање локалних риболовних услова и техничка рјешења потребна за рад на мору.
Данас се Лепетићев механички дубински парангал може посматрати као важан примјер раног развоја примијењене рибарствене технологије у Црној Гори. Његов значај није само у самом уређају, већ и у начину размишљања који стоји иза њега. Истраживачки проблем претворен је у конкретно техничко рјешење, прилагођено локалном мору, доступној опреми и потребама тадашњег рибарства и научног рада.
Извор: УЦГ
