Пише: Александра Нинковић
Михајло Пупин Идворски био је човек вере, наравно човек науке, али пре свега Светосавац. Сетимо се да је једног дана сео у авио и дошао у манастир Жичу да би присуствовао хиротонији Светог владике Николаја у Жичи. Наравно у новинама је само писало да је дошао неки професор из Америке. Ако говоримо о Пупиновој вери знајмо да је био најбољи пријатељ Светог владике Николаја. Када се Пупин упокојио Николај је записао: “Упознао сам многе велике људе, једну громаду, једну стену, звала се Михајло Пупин.“
Последњи интервју пред смрт дао је за Њујорк тајмс. Новинар га је питао: “Професоре, да ли Вас је наука одвојила од Бога?“ Професор се само насмејао о рекао: “Па мене је наука приближила Богу. Приближила ме је вери моје мајке и ја се надам да ће моја наука и друге људе приближити њеној вери.’‘
На свакој додели награда спомињао је веру и спомињао је Исуса Христа. Када је добио награду Џона Фрица рекао је: “Освојили смо велике силе у природи али верујте ми нисмо освојили ништа док не освојимо силе енергије што нам је наш Господ Бог донео још пре две хиљаде година, треба нам сила љубави.“ Владика Николај је рекао после Пупиновог упокојења: “Пупин је ушао у Царство Небеско и сада је са другим светосавским синовима.“
У животу су сарађивали тако што је Пупин био финансијер и називао је Николаја супервизором свих пројеката. Између осталог, један од пројеката одвијао се 1918. после Великог рата. Било је то стварање књиге у Лондону где је Пупин изнајмио најбољег енглеског архитекту, једног сера, доктора Кембриџа и Оксфорда,. и тај човек је рекао: „Погледајте!, мислећи на наше манастире, народ који може да створи оволику лепоту толико је страдао, шта ми данас можемо да урадимо за овај народ. Можемо само да се молимо“. Пупин је штампао велике књиге о српским задужбинама, белу и зелену. Он је белу делио а зелену је дао Николају да дели. Управо пројекат са тим књигама помогао је да се прикупи новац за наше ратом нарушене светиње.
Вања Ковић: Због Александре Нинковић је Пупин ушао у уџбенике
Без вере Пупин се не може посматрати. Због његове вере он је био звездобројац и сви наши велики научници били су синови вере својих мајки. И Пупинова и Теслина мајка биле су неписмене жене. Један брат Теслине мајке је био митрополит који је посебно волео Теслу. После свог упокојења све што има оставио је Николи Тесли, али он није узео ни динара. Све је проследио српској православној школи у Госпићу.
Пупин је рекао: “Па не бисмо ни Никола Тесла ни ја постигли ништа у животу да као дечаци нисмо били загледани у вечно звездано небо над нама.“ Не могу се посматрати ван њихове вере.
Пупин је све што је писао и радио, радио са дубоком свешћу да је на светосавском путу, јасније него било ко. Због тога је даривао и давао одричући се свега. Сву своју науку, утицај, сав новац је користио да помогне српском народу.
Посебно је од неоцењивог значаја то што је у време Великог рата свог пријатеља банкара питао: “Да ли је довољно да заложим све што ја имам да Краљевина Србија подигне ратни кредит за набавку оружја?“ Банкар му је рекао: “ Па довољно је Михајло, али ти ћеш пропасти јер Србија не може да добије овај рат.“ Он му је одговорио: “Ако пропадне Србија нека пропаднем и ја.“
Извор: Живот Цркве
