Пише: Милован Урван
Ну, није тема за шалу, али дјелује фарсично што свако мало прочитамо о мукама које сељани из околине Никшића имају с међедима.
Једном скоро усмртили ловца, други пут наградили стадо оваца, трећи пут усмртили краву… Дочим, ако се неко усуди као недавно неколика ловца да се (само)одбрани ликвидацијом неког предатора, тада брзином муње стиже дојава органима реда, а бранитељи стоке и имовине завршавају иза решетака.
Сличне, премда не тако драстичне невоље праве и чопори паса што шестаре околином па и самим језгром града под Требјесом. Ну, тко је имао прилику да се креће никшићком обилазницом, морао је упамтити ту трасу по насртајима неких педесетак џукаца, а онда и помислити како би требало вожњу аутомобила савладати скијашком техником слалом и велеслалом. Јербо, (с)удар с бизинима могао би нанијети грдну штету на ауту, а тек би се могло завршити и иза решетака. Хај, ти објасни да нијеси намјерно! Хај, објасни да си бјежао удесно колико си могао.
Авај, оба проблема морају ићи на душу државним органима. Та, нијесмо изузетак у проблемима ове врсте у јевропском спектру држава. Ну неке су веома ефикасне. Ми нисмо. Ми не тражимо ништа више осим да се предатори и бизини држе на ланцу. То нека ради држава. Ваљало би мало прокљувити закона, те видјети како се све може кривично ћерати држава или пак општина што не хаје за здравље, иметак и безбједност своји грађана и сељана.
