Није то у реду
И не би имало смисла
Да се и о томе коначно не проговори
Шта је то него недостатак емпатије
Кад се од толиких песама
Издвоји једна
А запоставе све остале
Шта значи
Весели се српски роде
Какво је то весеље без других
Макар комшија из региона
И инсистирање на небитном детаљу
Ко је победио
Као да то није заједничка победа
Каквог смисла има наше радовање
Којем се не придружује нико други
Тако несвесни и самодовољни
По ко зна који пут
Затварамо сва врата сами себи
Чудимо се што нас не воле
И не могу да нас виде очима
А кад год нам се укаже прилика
Да се покажемо
И будемо видљиви
Машемо са три прста
Богом и четири оцила
Уместо да подигнемо палац
И довикнемо Гив ми фајф
Макар да звучнике утулимо
Док се ово не разреши
Ми их навијамо на најјаче
Како би се што даље чуло
Да нам нико не треба
Док се ори
Весели се српски роде
Не помишљамо да нисмо сами
И да нас слуша и гледа
Неко коме није до нашег весеља
А то трешти ли трешти
Као да нема неброј песама
На безброј језика
Које би нас повезале са светом
Попут ОЛ ВИ НИД ИС ЛАВ
Победа је мобинг
Један вид злостављања
Насиље над људским правима
Поготово кад стиже из заосталих крајева
Што би се застава виорила
Од Призрена до Румије
Кад се колико јуче виорила
Од Вардара па до Триглава
Што након свега не бисмо запевали
Освести се српски роде
Због Европе и слободе
Какве црне светиње
Може ли неко да поприча
Са овом Црногорчевићевом
Да мало коригује текст
И те симболе приведе духу времена
Мелодија је певљива
Само речи да се промене
Шта ће прошлост на слављу
Хоћемо ли се икад сетити будућности
Има ли још неко
Сем Немањића и Обилића
Зашто не бисмо додали
Неког од савременика
Типа Урсуле фон Лајен
Ко још има времена да гугла
Шта су Дечани Грачанице Раванице
Избор имена је осетљиво питање
Само фали да уз Немањиће и Обилиће
Укључимо Скендербега и Твртка
Његоша Теслу Бошковића
Пупина Миланковића Андрића
А знамо да нема тог Србина
За кога се после сваке победе
Неће испоставити да није Србин
А и ко је био све што је створио
Створио је зато да не буде
Модерни свет већ одавно
Не подноси победе
Поготову победу слабијег над јачим
Коме таква победа нешто значи
У време у којем
Победа над јачим не постоји
А ми уместо да се извињавамо
Славимо победе над јачима
И после се нечему надамо
Каква је то порука и за кога
Кад би једино имало смисла
Да победи слабији
Који би умео да се радује
И слављу би му се придружили многи
Треба да имају иста права
И победници и поражени
И да славе подједнако
И они који су победили
И они који се тој победи
Најмање радују
Да је нека наша победа за слављење
Славио би је још неко
Ако се та победа никог другог не тиче
Чему наши таламбаси и фанфаре
Откад се слава слави на улици
Да не говоримо да Свевидећем оку
Не промичу победе
И оргије анонимних мишева
Место да од Европске уније
Затражимо одговарајуће песме
Па да из свег гласа запевамо
Оду радости
А наша завијања
И дугове према завичају
Одужујемо у глувим собама
Уосталом у нашем случају
Ни победе ни порази
Не значе ништа
Просветљење ће доћи
Кад буде свеједно
Да ли си победио или изгубио
За народ какав смо ми
Није добро да побеђује
Моментално губи контролу
И знојав се грли и љуби у уста
Извор: Јеж, јануар-март 2024, год. 89, бр. 3184-3186, стр. 2-3.
