Како се јавио опскурни Александар Раковић да, послије Шешеља, подмукло „дуне у једра“ Ђукановићу, гле чуда- „подржавши“ Милатовића уз необични усклик да ће се десити „уједињење српских земаља“, то је ред да поново објавим један текст на тему тога врхунског штеточине којем у лидарању граница нема.
А текст је настао због својевремене Раковићеве пропагандне мисије усмјерене против оца Гојка Перовића и групе врхунских свештеника МЦП, које је дотични оптужио за „црквени сепаратизам“ и тражио санкције.
Ако бих бирао условно јаког интелектуалца, који уједно појма нема о процесима који су се дешавали у Црној Гори, па због тога има искривљену слику стварности- то би свакако био историчар Александар Раковић. Утопивши се у кобну матрицу која му ограничава видике, Раковић има погубно погрешно размишљање проистекло из елементарног неразумијевања литија али и поимања тога шта се, заправо, десило 30. августа прошле године. Изгледа да Раковић уопште не разумије дубину друштвених и духовних процеса у Црној Гори, па прави погрешне изводе у својој самохипнотисаности.
Зато што појма нема, није ни чудо што у дугом временском периоду спинује реалност, примитивно вријеђа политичаре и политичке организације који му се не свиђају, укључујући блаћење дијела свештенства МЦП па и изванредног и ненадмашног оца Гојка Перовића, што представља демонстрацију бурлајућег егоизма у домену његовог помраченог идеолошког ума.
Уосталом, хајдемо да видимо шта је и како говорио Раковић ове године, обраћајући се са свих медија “свесрпској јавности”.
Необичне пројекције ригидног историчара
Портал Видовдан је 25. фебруара 2021. године објавио текст под насловом: “Раковић: “Вијести” праве црногорско-српску нацију да би разбиле Србе”, у којем се наводи: “Др Александар Раковић био је данас гост у јутарњем програму ТВ Пинк гдје је говорио о новим нападима на српску нацију у Црној Гори. Раковић је казао да се не треба бавити циркузантом Мирашем Дедеићем, већ да неупоредиво већу опасност за напад на српску нацију у Црној Гори чини манифест подгоричког дневног листа “Вијести” којим се промовише тзв. црногорско-српска нација, а врх Српске православне цркве у Црној Гори ставља насупрот Српске православне цркве.
Притом, према “Вијестима” врх Српске православне цркве чине само владика Јоаникије и Гојко Перовић. Будући да владика Јоаникије има интегрални српски национални идентитет и свијест о народном и црквеном јединству, не постоји никаква могућност да овај српски епископ уђе у сукоб са Српском православном црквом, нагласио је Раковић.
Тиме је извјесно, додао је он, да “Вијести” злонамјерно гурају Гојка Перовића у ту врсту конфронтације јер Перовић, за разлику од Јоаникија, има двоструки црногорско-српски идентитет. Раковић је посебно подвукао да ни Перовић неће пристати на ту улогу, у коју га очито гурају “Вијести”, да постане неки идеолог тзв. црногорско-српске нације за разбијање јединствене и недјељиве српске нације у Црној Гори. Историчар је још казао како би било апсурдно да се на чело тог новог пројекта “црногорства” стави било ко свјестан колико је Србија учинила за обнову црквеног живота у Црној Гори, а тиме и за редован рад Цетињске богословије.”
Београдске “Новости онлајн” су 06. 04. 2021. објавиле текст с насловом: “Кривокапић отима светиње?!” у којем се наводе следеће тезе Раковића: “Најновији скандалозни потез Здравка Кривокапића, да покрене процедуру смене министра Лепосавића, могуће је да је усмерен за изазивање кризе како не би био потписан темељни уговор Црне Горе са Српском православном црквом.
С тим у вези могу бити и најновији напади на српски идентитет Црне Горе који стижу из цетињског круга Митрополије црногорско-приморске, а притом су јуче кулминирали објављивањем скандалозног текста “Идентитет – јуче, данас, сјутра”, с позивањем на 1918. скоро са истом аргументацијом као што то чине ноторни црногорски сепаратисти.
Да би се уподобиле ове прилике, потребно је реално сагледати ситуацију, без иделопоклоничког односа према премијерској функцији или свештеничкој мантији. Стога би било разумно растеретити се политичког терета који српском народу праве црногорски сепаратисти Здравко Кривокапић и Гојко Перовић!”
У интервјуу за Српски Радио Чикаго 18. јуна 2021. године Раковић je oцијенио је да је “срамна Резолуција о Сребреници нож у груди Србији и Српској” те да је она изгласана уз подршку премијера, Демократа, ГП УРА, као и дијела свештенства Митрополије Црногорско приморске из Цетиња, Подгорице, Никшића и Бара, при чему је, гле чуда, тражио персоналну одговорност свештенства укључујући прије свих одговорност оца Гојка Перовића. Дакле, за све њих Раковић предлаже “гиљотину”!
Затим слиједе Раковићеве тезе, оцјене и препоруке овог типа: “Издајник Кривокапић најбоље да никада не дође у Србију и Републику Српску”; “Бечићеве Демократе су ДПС 1997. године”; “Велико неповјерење према дијелу свештенства МЦП СПЦ”; “Свештеник Перовић уцијенио ДФ и инсталирао издајника и преваранта Кривокрапића”; “Гојко Перовић прича бесмислице и прима плату из буџета Србије”; “Да ли ће с бити смијењен ректор цетињске Богословије”; “Србија и Република Српска морају жестоко одговорити на нову издају власти у Црној Гори” уз оцјену да премијер Кривокапић “није нормалан, покварен је и подмукао” указујући да би чак могао бити нападнут на улици, од народа, уколико се појави у Србији!?
И на концу, недавно је на јутарњем програму Хепи ТВ (03. 08. 2021.) Раковић устврдио сљедеће: “ДПС подржава Кривокапића, није незамисливо да уз њихову подршку издржи цијели мандат као премијер”, сматрајући да је чињеница то што је “један од лидера Демократског фронта, Андрија Мандић, рекао да је побједа на изборима била свесрпска, али да су послије избора Срби преварени од стране Кривокапића и његових сателита”, на концу запријетивши: “За ово што су нам направили мора да постоји рестрикција и санкција”!
Литије као сјајни импулс православног интегрализма
Елем, самозвани “свесрпски идеолог” Александар Раковић катастрофално погрешно тврди да су литије биле “свесрпске”, уопште не схватајући да су литије у свом епицентру биле изванредни, ненадмашни, космички импулс православног интегрализма људи разних етничких, политичких и идеолошких опција, уједно и Срба и Црногораца, те да је једино тако могао бити срушен Монструм.
Колики је допринос у том православном литијском устанку био од стране људи који се декларишу као Црногорци, које Раковић не жели примјетити, попут: проф. др Благоте Митрића, адвоката Велибора Марковића, политолога Владимира Павићевића, или Црногорки попут сјајне и храбре наше новинарке Ирене Татар, јавност одлично зна.
И не само то, важна подршка литијама је долазила и од истакнутих личности других народа, попут: Драга Пилсела, Дритана Абазовића, Џемала Перовића, Сеада Садиковића, херцегновског ефендије Хусеина Хоџића, предсједника Исламске заједнице Црне Горе за Будву и Боку и многих других.
И све се то дешавало с једном мишљу, из главе цијелог народа: “Наша слога биће пораз врагу”!
Не разумијевајући дубину литијског покрета, њено савршенство у саборности људи разних размишљања и идентитета, потпуно је очекивано што незнавени Раковић побједу над Монстурмом 30. августа 2020. године оцјењује као “свесрпску побједу”.
Опет, ако знамо да је у Црној Гори по последњем лажном попису 2011.г. имало око 28 одсто Срба, мада је по скоро свим анкетама тај проценат био 34 одсто, како било каква побједа на парламентарим изборима уопште може бити “свесрпска”?
Збиља, да ли Раковић има елементарно знање из математике на нивоу основне школе, или како?
И како може уопште бити побједа, и о каквој побједи прича када су коалицијама око ДФ и Демократа недостајала сва четири посланика ГП УРА да се сруши режим?
Не желећи да види реалност, Раковић у бунилу и хроничној грозници тврди: “Срби су преварени од Кривокапића и његових сателита”, па потпаљује лидере ДФ на нове изборе да би се десила “нова свесрпска побједа”, иако прве није ни било?!
Којих сателита, сателита типа ГП УРА!? Оваквим безобразлуком, неодговорни Раковић као да гура бар једног посланика ГП УРА да “окрене ћурак” и врати назад режим Ђукановића, па да звек настане!
Једно је сигурно, с Раковићевом верзијом нетолерантног и нефлексибилног “српског интегрализма”, пресликаног на територију Црне Горе, Монструм не би био срушен нити у дубокој стaрости a не 30. августа.
Елем, како Раковић није толико глуп да не види очигледно, тада смисао ове његове баладе постоји само у случају да он, рецимо: нехотично, из незнања, напаљености, жели вратити бивши монстурозни режим на власт.
Спиновање и ригидност као политички стил
За Раковића у политичком систему Црне Горе постоји нека ретуширана визија Демократског фронта и нико више.
Када је у интервјуу Српском Радио Чикагу за изгласавање Резолуције о Сребреници оптужио премијера, Демократе, ГП УРА и дио свештенства МЦП, водитељ емисије га је упитао како је од 27 посланика коалиције “За будућност Црне Горе” против резолуције гласало само деветнаест посланика?
Раковић се извинио и одговорио да не зна шта се десило. Не знa, вели!?
Укратко, Раковић као наводни фанатик коалиције ЗБЦГ и ДФ-а није хтио да се суочи с чињеницом да су посланици ПзП и СНП били уздржани или гласали за Резолуцију.
На страну премијер Кривокапић, може ли Раковић икако своју тезу о “свесрпској побједи” на изборима објаснити кроз факт да је од 81. посланика црногорског парламента против резолуције гласало само 19, односно мање од 25 одсто посланика?!
Да ли му је јасно да у “свесрпском ДФ- у” има пет посланика ПзП- а који су Црногорци па се то мора обавезно цивилизацијски поштовати.
На крају крајева, лидери ДФ стално говоре да су они образац “слоге и помирења Срба и Црногораца”, што се никако не уклапа у Раковићеве ригидне визије “српског интегрализма” и “српског света”.
Ригидне до те мјере, да је у интервјуу Радио Чикагу позвао Србе да не гласају “партију издајника Демократа”, због њиховог гласања за резолуцију, устврдивши да се онај Србин који за њих буде гласао- тиме исписује из српског корпуса.
Он да исписује некога, можете замислити ту надменост и охолост ?!
Успут трањаву, јер по истом принципу, због негласања против резолуције, Раковић је могао “позвати Србе” да не гласају за “издајнике ПзП и СНП” иначе ће их одмах “исписати из Срба”.
Помамљени диригент и инквизитор
Раковић оптужује “Вијести” што, наводно, промовишу тзв. црногорско-српску нацију која, ето, “разбија јединство недјељиве српске нације у Црној Гори”.
Затим оптужује оца Гојка Перовића да има двоструки црногорско-српски идентитет.
Колико је принципјелан види се по томе што се, послије тих оптужби, уопште не осврће на концепт црногорско- српског помирења којег промовише “његов мили” ДФ? Како то?
Морао би се на тај концепт ДФ-а осврнути Раковић, јер је очити заговорник црногорско- српског непомирења, креатор дизања тензија и распиривања непријатељства, гдје себе види у функцији некаквог помамљеног диригента и инквизитора.
Збиља, послије свега, зар не види колико смијешно изгледа када кликће : “Имамо свесрпску побједу, коју треба да поновимо”?!
У таквом помамљеном стању прешао је све границе нормалности, па отворено хушка врх СПЦ на дио свештенства Митрополије, хушка државни врх Србије, јавност Србије и Републике Српске на руководство Црне Горе па чак хушка и грађане Србије да се на улици обрачунају са онима које “велики он” одреди као- непријатеље српског народа.
Магловита демагогија мутног псеудоидеолога
Хиперегостични каријериста Раковић мисли да је дошао моменат да може “креирати свесрпску политику”, монтирати политичку сцену у Црној Гори, бити идеологом некаквог виртуелног “српског света”- при том фурати крајњи радикализам а истовремено ништа под капом небеском не разумијевати нити осјетити чему то срљање води.
Управо зато, са оваквим циркуским актерима, попут Раковића, прича о некаквом “српском свету” сличи новокомпонованој демагогији за усхићивање или распаљивање народних маса и ширење магле.
Са петпарачким скандалистичким медијима, медијским шефовима којима празилук вири из задњице, огавним ријалити програмима којима је темељно загађен медијски простор, свирепим квазикапиталистима који деру државе на Балкану и народу крв пију- не може се направити ни “нормални свет” а не било шта друго, па макар томе чуду назив био “српски свет”.
Чисто политиканство без искрене концепције у виду неког здравог националног програма који ће осиромашене грађане извући из материјалне биједе и уконити са воњајућег идеолошког сметлишта. Умјесто осјећаја здравог духовног, културног и информативног простора гледаћемо и даље несувисле политичке говоре мутног Раковића и сличних квазиидеолога којима је грош цијена.
Војин Грубач
Извор: Пцнен
