Пише: Бојан Муњин
То је заиста срећан и Богом обасјан дан, све око нас је тако несвакидашње и чудесно као и рођење Бога у телу. Црква је препуна људи на Божићној литургији, обасјани Христом молимо се да се топлина и радост овог празника задрже у нашим срцима.
Манастир Градац са манастирском црквом Благовештења Пресвете Богородице, поред села Градац, као и Рашке, града на југу Србије, саградила је у 13. вијеку краљица Јелена Анжујска, родом Францускиња, вољена жена српског краља Стефана Уроша Првог. Овај дивни манастир грађен је у стилу Рашке школе, и као спој византијског и медитеранског градитељства, а Јелена Анжујска добила је ореол светице, залажући се читав живот да помаже сиромашне и просвјећује народ српске краљевине. Манастир Градац је имао бурну хисторију, пустошен је, на жалост, и срећом је поновно обнављан, а данас је он мали, племенити и свијетли драгуљ српске православне духовности. Како се у манастиру Градац слави Божић? О томе разговарамо са мати Нином, игуманијом овог манастира, која се са својим сестринством, пажњом, трудом и љубављу, брине за ову светињу.
Како се прославља Божић у манастиру Градац? Што се у манастиру догађа на Бадње вече и на сам Божић?
На Бадњи дан и Божић као да цело село Градац посебно оживи и засија. Последњих година за Бадњи дан заједно са нашим парохијским свештеником учествујемо у обичајима овога краја. После службе која се врши испред цркве, освећују се бадњаци. Сваке године неко из села Градац је „домаћин“. Заједно са својом породицом позива људе да се окупе, доноси бадњак за манастир и своју кућу. У порти, где се налазе остаци зидова средњевековне трпезарије „домаћин“ кува ракију, вино и припрема традиционално уштипке, као и осталу храну за послужење присутних људи. То су тако дивни моменти у којима мештани села заједнички припремају све што је потребно за Бадње вече. Деца се посебно радују овим данима. На часовима веронауке науче песмице које певају за Бадње вече и у цркви на Литургији. Током вечери неко од присутних преузима обавезу да следеће године буде „домаћин“. У знак сећања на обасјано небо које је засијало када се у пећини родио Христос, од пре неколико година саставни део ове вечери је и ватромет. Када се све заврши, људи узимају своје бадњаке и носе их кући, а ми уносимо наш бадњак у припрату и китимо га.
У порти, где се налазе остаци зидова средњевековне трпезарије „домаћин“ кува ракију, вино и припрема традиционално уштипке, као и осталу храну за послужење. Деца се посебно радују овим данима. На часовима веронауке науче песмице које певају на Литургији
Тренутак заједништва
Како изгледа сам манастир у тај „срећни дан, Богом обасјан“, како пјева Дивна Љубојевић?
Да, то је заиста срећан и Богом обасјан дан, све око нас је тако несвакидашње и чудесно као и рођење Бога у телу. Црква је препуна људи на Божићној литургији, обасјани Христом молимо се да се топлина и радост овог празника задрже у нашим срцима.
Колико тај дан дође свијета у манастирску цркву? Како се може описати спој великог труда вас и вашег сестринства и велике радости окупљеног народа?
Божићни пост је време повезивања са Богом, собом и ближњима. Током тог периода народ долази на Литургију и причешћује се. Како пост одмиче, сви се радујемо Бадњем дану и Божићу. Много људи дође у свој крај да у породичној кући проведе најрадоснији празник. Чак и они који не живе више у селу Градац и околини, са разних страна света, окупе се у ове дане. Осећа се радост што смо се опет сусрели у манастиру, прво на Бадњи дан, а после и на Божићној литургији.
Да ли постоји неки специфичан обичај у манастиру Градац за православни Божић који се његује традиционално или годинама?
Не бих рекла да постоји нека посебна специфичност, више је то један изузетан тренутак заједништва и учествовања народа у богослужењима. Посебно је лепо видети радост на лицима свих окупљених у манастирском конаку након Свете литургије. Сестринство припреми послужење, а и људи донесу храну коју се спремили код куће. Дешавало се да се неко отвори па преприча како је то било некада, када је било више деце и укућана. Како су постили и припремали се за одлазак у цркву на Божић. А ако има расположених за песму, нешто се и запева.
Посебно је лепо видети радост на лицима свих окупљених у манастирском конаку након Свете литургије. Сестринство припреми послужење, а и људи донесу храну коју се спремили код куће
Ако бисте нешто рекли из дубине православне вјере, шта значи Божић хришћанском народу?
У годишњем цикличном празновању Божић је пророкована радост и нада. То је дан када се сви радујемо рођењу Христовом, јер је Бог међу нама. Не могу да не повежем Божић са Васкрсом. Син Божији се оваплотио да би својим васкрсењем победио смрт.
Зашто је рођење Христово прекретница за човјека који вјерује?
По речима Светог Атанасија Великог Христос је постао човек да бисмо ми постали богови по благодати. Рођењем Христовим, духовно се рађа и позива сваки човек за вечни живот у Царству Небеском.
Богомајка и Архангел
У молитви се каже „радуј се благодатна Маријо, јер си родила Спаситеља душа наших“. Колико је у православном слављењу Божића важно обраћање Богомајци?
Без пристанка Марије, Мајке Божије, на позив архангела Гаврила не би се десио и моменат рађања једног од Свете Тројице. Наша црква је посвећена том дивном празнику Благовести, који описује сусрет и разговор девојке Марије и архангела Гаврила.
На који начин је на празник Благовијести православна црква посвећена том кључном сусрету Марије и архангела Гаврила?
У Благовештенском акатисту у осмом икосу обраћамо се Марији речима: Радуј се, сместиште несместивог Бога!… Радуј се, јер се тобом отвори рај! Радуј се, кључу царства Христовог! Радуј се надо вечних добара! Радуј се Невесто Неневесна! Пресвета, Пречиста и Преблагословена Мајка Божија је наша заступница пред њеним сином Исусом Христом. Њој се обраћамо, њеним посредовањем се надамо и верујемо у милост Сина Божијег према нама. Без Благовести нема ни Божића.
Спомињали сте сачувану фреску у манастиру која се односи на прославу Божића…
Фрескопис у нашој цркви је прилично оштећен. У време када је манастир био напуштен црква је дуго била без крова. Међутим оно што је сачувано сведочи о изузетном квалитету сликарства. На јужном зиду наоса, налази се композиција „Рођење и детињство Христово“ која је доста добро сачувана. На њој је осликано како Пресвета Богородица држи малог Христа у свом наручју, купање Богомладенца где су присутне бабице и пут Свете породице за Египат. Истакла бих да је сачувана и представа пастира који свира у двојнице, српски народни дувачки инструмент.
Што бисте на Божић жељели да поручите свакој људској души?
Бог је дошао на земљу да би био међу нама и да бисмо ми били са Њим. Дани уочи Божића изнова нас инспиришу да се запитамо како и колико смо ми са Христом. Протојереј Александар Шмеман у својој књизи „Тајне празника“ каже: „Том витлејемском призору се увек враћамо када год у животу осетимо да више немамо куда, када год измучени сивилом свакодневице – почнемо очајнички да трагамо за нечим што би нас могло спасити.“
У духу оваквих речи, у садашњости која цео наш народ потреса, мислим да свако од нас може да утиша све спољашње утицаје, да се умири и обрати Христу. Тихо, са поштовањем, као да прилази Витлејемској пећини. Да се обрати Сину Божијем и каже све што до сада није могао ником и да му се поклони. Ми то можемо урадити где год да се налазимо, у цркви, у својој кући, на улици у превозу или док смо на послу, и призвати мир, у свом срцу, у окружењу и у целом створеном свету. Тако ће у нашем срцу да се отвори простор у који ће да се усели Бог.
Мир Божији – Христос се роди.
Извор: П- Портал
