Cреда, 18 мар 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Мозаик

Машта, иновација, снови: Нова политичка филозофија

Журнал
Published: 1. новембар, 2023.
Share
SHARE

Масовни успех Волт Дизни је постигао и зато што је дешифровао психологију своје публике. Говорио је: „Одрасли су само деца која су морала да одрасту”

Miki Maus (Фото: EPA/ Christophe Petit Tesson), Волт Дизни, 1946. (Фото Википедија)

Октобра месеца, пре 100 година, Волт Дизни и његов брат Рој створили су студио за анимирани филм. Остало је фантастична историја, препуна невероватних достигнућа, спектакуларних призора, феноменалног, светског раста, непрестане производње радости и смеха, рекордних успеха, награда и прихода. Робна марка Дизни, и сви јунаци анимираних филмова које је произвела, део су детињстава свих генерација које су живеле у протеклих 100 година. Ако је ишта био златни пример успеха послератне Америке и остваривости америчког сна онда је то био чаробни свет који су браћа Дизни створили ни из чега, у ствари, из сопствених снова. Дизниленд је давно постао синоним за породичну забаву, место на коме заједно живе људи, диносауруси, мишеви који се зову Мики и Мини, Индијанци, каубоји, авантуристи, астронаути, гориле, лавови, принцезе из бајки, лутке од дрвета, зечеви с наочарима, принчеви на белим коњима, патуљци који радосно, певајући, иду да раде у руднику. Све то, и хиљаде других узбудљивих ликова и приказа, створено је из маште браће Дизни.

„Желим, више од свега, да Дизниленд буде место радости”, говорио је Волт Дизни. Место где деца и одрасли заједно могу да доживе чуда живота и авантуре и да се, кроз то искуство, осете боље. Иза себе Волт Дизни је, осим колосалне империје забаве и доброг расположења, оставио и прегршт мисли које, сагледане из овог времена, творе филозофију једног америчког сна који је успео, пред очима целог света, толико сјајно, можда као ниједан други. Дизни је говорио: „Амерички сан је обећање једнакости – независно од расе, пола, економског стања. То је и обећање да свако може да сања, али и да оствари своје снове.” Дизни је веровао у свој сан. После низа покушаја и неуспеха досегао га је. Али није престао да – и даље сања. То га је гонило да стално унапређује, иновира, шири поље деловања, осваја нове теме, технологије, шири своју империју забаве све до Русије, Кине, Јапана. И до свих држава и народа између.

Нова политичка филозофија

На свим тим меридијанима успео је и зато што је овако говорио и радио: „Више волим да забављам и да се надам да ће из тога људи нешто научити, него да поучавам људе и да се надам да ћу их кроз то и забавити.” Масовни успех постигао је и зато што је дешифровао психологију своје публике. Говорио је: „Одрасли су само деца која су морала да одрасту. А деца и дечја машта су најдрагоценији природни ресурси које ова планета има. Превише је одраслих људи. То је главна невоља света. Они забораве. Они се не сећају како је то када имаш 12 година. Они патронизују, према деци се односе као према инфериорним бићима. Ја то не радим. Јер смех је свевремен, машта нема године старости, а снови су вечити.” И заиста, то враћање одраслих из заборављеног детињства у осећај дечје радости и маште било је Дизнијево капитално дело. Баш због тога што је тај повратак омогућио буквално милијардама гледалаца, читалаца, посетилаца, корисника, широм света.

Данас је Дизни огроман пословно-медијски конгломерат, мултинационална мегакорпорација и један од главних центара који покрећу, усмеравају и мењају културне обрасце и норме, не само Америке већ и великог дела света. Приход ове мамут компаније у прошлој, 2022, години био је 83 милијарде долара, а то је 22 одсто више него у претходној, 2021, години. Подељена је у пет пословних јединица: медијске мреже, паркови и одмаралишта, студијска (ТВ) забава, роба и производи намењени непосредној продаји и интерактивни медији. У ових пет пословних јединица раде на стотине компанија, предузећа, афилијација, медија, крузера, хотела, забавних паркова, одмаралишта, штампарија, биоскопа, радио-станица. Импресивна је филмска и телевизијска производња која излази из Дизнија, али и власништво над компанијом АБЦ, водећом ТВ мрежом у Америци, власништво у Хулу стриминг сервису итд. Непрегледан је списак производа и услуга и он одражава акумулирану моћ, утицај и величину данашње робне марке Дизни.

Али Дизни кроз своја свеприсутна медијска дејства покушава озбиљно да промени наратив америчке мејнстрим културе, онај који је управо Волт Дизни поставио и са њим тако спектакуларно успео.

Данашња компанија Дизни руши темељно полазиште Волта Дизнија, а то је – породица је основна јединица друштва. Мушки и женски род је основни, природни, бинарни закон људске репродукције. Деца су оличење те репродукције и даље се репродукују у том, истом, бинарном коду. Ово компанија силовито мења па квотама, обавезама, нормама и прокламацијама у свој систем уграђује и из њега у свет шаље нову причу. У свим продукцијама Дизни компаније најмање 30 посто ликова морају бити ЛГБТQ+ особе, али исто тако, у процесу производње, најмање 30 посто радника и стваралаца морају бити ЛГБТQ+ особе. Деца се кроз медијске садржаје Дизнија подстичу на промену пола већ у узрасту од пет година. И тако даље, и тако даље. Овај програм је толико интензиван да Дизни спремно улази у правне, политичке и пословне битке – и са државама и са политичарима па и са публиком, дакле са свима који тај програм доводе у питање. Како би на све то реаговао сам Волт Дизни, није лако одговорити, али можда му се и укаже прилика, с обзиром на то да је био међу првим људима на планети који су захтевали да, када умру, буду замрзнути до времена када наука узнапредује и буде у стању да их одмрзне, врати у живот и подари им још једну шансу. Коју би Волт умео и те како да искористи. И то упркос културном шоку који би доживео у сусрету с новом политичком филозофијом и праксом његове сопствене компаније.

Далеко од америчког сна

Али једно је сигурно. На планети заиста има превише одраслих људи. Нарочито оних старих, богатих, моћних, а озлојеђених, оних који су заборавили радост детињства. Децу не само да ниподаштавају већ им ускраћују и право на слободу па и на сам живот. Сва та уништења, сви ти бизарни биотерористички испади, сва та педофилска тајна удружења, сва та огрезлост у похлепи и разврату, све то, заједно, као помахнитали, гурају већином људи у позним годинама, свесни да трче свој последњи круг. А тек у тој фази немају нимало времена да се зауставе и утону у обичне, раздрагане дечје радости. Свет растурају окрутни мушкарци и жене који се утркују с временом и сами са собом. Намргођени, одавно су заборавили искрено да се смеју, њихова машта, остарела и увенула, не добацује даље од грчевите жеље да владају, а њихови снови забетонирани су у непрестаној јурњави за материјалним. Све то, заједно, далеко је од америчког сна који је сањао Волт Дизни и јаве коју је успео да напуни свакојаким чудесима и радостима. У крајњем збиру, за некадашњу и садашњу велику империју породичне забаве, после 100 година постојања, почиње да важи она Лењинова: ако нам ико дође главе биће то мангупи у нашим редовима.

Извор: Станко Црнобрња/politika.rs

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Оливера Марковић – Oдбила холивудску каријеру, задужила нас бриљантним улогама
Next Article Број обољелих од рака међу млађим од 50 година драстично порастао?

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Шта је Краљ Никола мислио о Карлу Марксу и комунистима

Многи од вас ће горњи наслов доживјети као анахронизам. Не чудите се. Нема грешке ни…

By Журнал

Горан Даниловић: Црна Гора је земља чуда

Пише: Горан Даниловић ЂУРАШКОВИЋ ЈЕ ДУЖАН ДА ПОДНЕСЕ ОСТАВКУ ПА ДА ПРОТЕСТУЈЕ У Новом Саду…

By Журнал

Борислав Пекић: Сива боја разума

Пише: Борислав Пекић Одмор од историје XXXIX део Публиковано у Београду, BIGZ 1993, Copyright ©…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

КултураМозаикНасловна 6

Академска трибина – „Васкрс – празник над празницима“ /фото и видео/

By Журнал
КултураМозаикНасловна 5

Милорад Павић: Нови миленијум за мене је почео 1999. године (са три обрнуте шестице)

By Журнал
Мозаик

Игор Маројевић о „Граничним стањима“: У прокламованој нормалности има много увежбаних психопата

By Журнал
Мозаик

Diverse Opinions That Ignite Conversations and Reshape Perceptions

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?