Пише: Марсел Фистернау
Америчка фирма Палантир милијардера Петера Тила развија софтвере за шпијунирање грађана – и ради врло нетранспарентно.
Овај софтвер је, изгледа, свемогућ: огромне количине података се повезују невероватном брзином. Потребно је само неколико секунди да се полицијска знатижеља у потпуности задовољи: име, старост, адреса, новчане казне, претходне казнене пријаве. У комбинацији с подацима из мобилних телефона и порука и понашања на друштвеним мрежама, могуће је у трен ока сачинити профил било које особе.
Уз помоћ вештачке интелигенције (ВИ) може се ући у потпуно нове димензије електронске шпијунаже. Надзорни програм америчке фирме Палантир остварује снове полиције и тајних служби. У три од 16 немачких савезних покрајина – Баварској, Хесену и Северној Рајни-Вестфалији – то је већ стварност. И представља велик проблем из перспективе заштитника приватности и организација за људска права, јер, осим осумњичених особа, и недужни грађани могу да се нађу под надзором.
Уставне тужбе против Баварске и Хесена
Непрофитна Организација за грађанске слободе (ГФФ) жели да спречи такве случајеве, али се и начелно противи употреби програма какве прави Палантир. Зато је поднела уставну тужбу због масовне обраде података у Баварској. „Већ и онај ко поднесе пријаву постаје жртва казненог дела или, ако се једноставно нађе на погрешном месту у погрешно време, може због софтвера да постане мета“, каже правница ГФФ Франциска Герлиц.
Из перспективе ове берлинске организације, неограничена обрада података крши основно право на информационо самоодређење и тајност комуникације – које је зајамчено немачким Основним законом…
Особе које се у току неке истраге нађу на радару полиције о томе не сазнају ништа. Према важећем законодавству, полиција у Баварској сме да користи Палантиров програм чак и када не постоји конкретна опасност. Тиме се, међутим, занемарују стандарди који се од 2023. примењују у Хесену након успјешне уставне тужбе ГФФ-а.
О сличној тужби против Северне Рајне-Вестфалије, где власти такође користе Палантиров софтвер, Савезни уставни суд још није донео одлуку.
Хаос компјутер клуб сматра софтвер нетранспарентним
Уставној тужби против Баварске придружио се и Хаос компјутер клуб (ЦЦЦ), невладина организација која је истовремено и највеће европско удружење хакера посвећених проблемима ИТ-безбедности. Његова портпаролка Констанце Курц говори о „Палантировом обрасцу истраге“ у којем полиција има систем похрањивања података у различите сврхе.
Обједињени подаци завршавају у нетранспарентном софтверу фирме Палантир, од којег полиција постаје дугорочно зависна“, каже Курцова. Такви и слични аспекти су за многе јасни разлози за искључење Палантира из употребе.
У Баварској се софтвер америчког милијардера Петера Тила користи од 2024, а у Хесену још од 2017. Овај предузетник са немачким коренима има репутацију особе с ауторитарним циљевима и негује блиске везе са америчким тајним службама и председником САД. Тајне службе и војска САД већ дуго користе Палантиров програм „Готам“.
Медији преносе да је америчка фирма добила је неограничен приступ базама података баварске полиције. Рачунарски код се наводно налази на серверима у Немачкој. Али, нема гарантије да копије нису завршиле у САД.
Савезна влада: „Дигитална политика је политика моћи“
Очита и све већа зависност од страних технолошких дивова попут Палантира уопште не одговара амбицијама Немачке. Изгледа да су тога свесне и владајуће странке Уније (ЦДУ/ЦСУ) и Социјалдемократска странка Немачке (СПД). „Дигитална политика је политика моћи“, пише у њиховом коалиционом споразуму.
У њему су дефинисани амбициозни циљеви: „Желимо дигитално суверену Немачку. Зато ћемо смањити дигиталне зависности тако што ћемо да развијамо кључне технологије, осигурамо стандарде, заштитимо и проширимо дигиталне инфраструктуре. Стварамо европски интегрисане и отпорне ланце вредности за кључне индустрије – од сировина преко чипова до хардвера и софтвера.“
Упркос томе, министар унутарњих послова Александер Добринт (ЦСУ), одговоран за унутрашњу безбедност, очито оставља отворена врата за америчке тајне службе, јер не искључује могућност куповине Палантировог софтвера и за Савезни криминалистички уред (БКА) и Савезну полицију. Његова претходница Нанцy Фесер (СПД), с друге стране, забранила је употребу тих програма 2023. године.
Предсједник БКА жели софтвер сличан Палантиру – али из Европе
Председник Савезног криминалистичког уреда (БКА) Холгер Минкс нада се да ће што пре да добије „домаћи“ софтвер сличан Палантировом. С обзиром на геополитички развој било би му драже немачко или европско решење проблема. „Не смемо да постанемо зависни од партнера за које не знамо како ће се према нама понашати сутра или прекосутра“, нагласио је Минкс.
Организација за грађанске слободе ГФФ добила је снажну подршку за своју устану тужбу против употребе Палантировог софтвера. На платформи за петиције Кампакт, апел упућен политици да се тај софтвер забрани Немачкој, у року од недељу дана је потписало готово 264.000 људи.
Извор: Дојче Веле
