Пише: Марко Савковић
Сукоб и погибија трају једанаест месеци али добрих вести још увек нема. Преговори који су вођени уз посредовање Сједињених Држава (САД), Египта и Катара тренутно су у застоју. Сазнање да су из једног од тунела у Гази извучена тела шест талаца након што их је, највероватније, Хамас погубио изазвало је изливе колективне туге и беса, као и генерални штрајк у Тел Авиву и Јерусалиму. За овај застој Хамас одговорном сматра америчку администрацију, која „не врши довољан притисак на израелску страну“ и „радије покушава да оправда то што Израел избегава сваку обавезу“. На супротној страни, за Нетањахуа нема дилеме ко је крив: Хамас је одбио компромис а он сам „неће подлећи притисцима“ ма са које стране долазили.
Свеприсутно насиље
У појасу Газе, израелска војска је привремено зауставила дејства како би се спровело вакцинисање против дечије парализе, раније сматране незамисливом у 21. веку али сада присутно у туробној реалности овог напаћеног простора. Све друго ће морати да сачека, укључујући образовање. ЦНН у извештају преноси како готово 700.000 деце неће похађати наставу, чиме ће пропустити и другу узастопну годину школовања. УН су још раније оптужиле израелске снаге за „систематско уништавање“ образовних установа у Гази, а војска поновила како Хамас дате објекте користи као скровишта. Школе су уистину то и постале, када су у њима хиљаде људи потражиле уточиште.
За то време, „Западна обала је у пламену“, пише Хагаи ел Ад за Њујорк тајмс. Недељама уназад, дроновима и копненим снагама израелска војска изводи нападе на палестинске градове. „Палестина се празни од Палестинаца“, „насиље је свеприсутно“ а међународна заједница „одлучна да га не заустави“, сматра бивши директор Б’Тселема, израелског информативног центра за људска права. Он верује како „најновији талас насиља“ представља „неизбежан резултат (…) вишедеценијског напора Израела да постигне потпуну контролу над Западном обалом“. Тамошњи Палестинци се суочавају са „пузајућом анексијом“. Строго формално, „Израел је демократска држава коју воде цивилне власти, а окупација (…) привремена и њом управљају генерали војске“. У стварности, палестинске власти „контролишу ограничене аспекте живота у исцепканим областима Западне обале; Израел влада свим најважнијим аспектима живота на тој територији“. Ово га чини одговорним за судбину људи који тамо живе.
Израелу недостају војници
Израелске снаге тврде да су од почетка рата убиле око „17.000 милитаната у појасу Газе и још 1.000 њих у самом Израелу“, непосредно након напада 7. октобра. Како су процене да је уочи рата Хамас на располагању имао око 30.000 бораца, ово би значило да је више од 50 одсто људства елиминисано.
Израелски министар одбране Јоав Галан изјавио је како Хамас „више не постоји“ као војна формација у појасу Газе. Међутим, у интервјуу датом агенцији Франс прес, представник Хамаса Осама Хамдан рекао је како је током конфликта „регрутована нова генерација бораца“. Током интервјуа тврдио је да група „има високу способност да настави са радом“. Шта Хамас добија из свега овога он апострофира речима: „било је мученика и жртава (…) али (…) и новостеченог искуства. Нове генерације су регрутоване у покрет отпора“. Рекао је и како је први успешан удар ракета јеменских Хута показао да постоје границе способности Израела да се одбрани и да је то „порука целом региону да Израел није имун на нападе“.
Израелу полако недостаје војника; према писању „Хареца“, израелске оружане снаге сада, наводно, регрутују тражиоце азила, махом из Африке како би у замену за право на боравак, учествовали у војним операцијама. Позивајући се на званичнике из система одбране, лист наводи да се са тражиоцима азила поступа „на организован начин, следећи упутства правника“, али и да „етичка димензија њихове регрутације није разматрана“. У Израелу иначе живи око 30.000 тражилаца азила, махом мушкараца млађе животне доби пореклом из Африке. Како су у нападу 7. октобра убијена тројица њих, многи су се добровољно пријавили да помогну, а неки чак били вољни да се прихвате оружја.
Хути постигли циљ
Конфликт се шири регионом попут пожара. Тек након што се размена пројектила и претњи са Ираном смирила, ракета коју су испалили побуњени Хути погодила је централни Израел у недељу. Након што је пројектил уочен, активирано је упозорење на ваздушни напад и покушано његово обарање. Напад је прошао без жртава и веће материјалне штете али је за Хуте циљ постигнут. Њихов војни портпарол је рекао да је напад „приморао више од два милиона циониста да побегну у склоништа“. Хути, које подржава Иран, више пута су испаљивали беспилотне летелице и пројектиле према Израелу у знак солидарности са Палестинцима. Једна су од „прокси снага“ које Иран подржава у региону. На претходни напад, који је убио једну а ранио десет особа, Израел је одговорио ваздушним ударима на области Јемена које су под контролом Хута.
Суседи Израела не могу дуго држати под контролом своје бесне и разочаране грађане. Мало који конфликт радикализује као овај и то је тренд који ће се наставити. На граници са Јорданом, возач камиона пристигао из ове земље је недавно убио троје израелских стражара. У пропагандном рату овакви случајеви послужиће Хамасу; послао је поруку лидерима арапског света који су нормализовали дипломатске односе са Израелом (или размишљају о томе): „како би (сте) се осећали да су ваше земље окупиране, а свет стајао по страни и посматрао“.
Судбина архитекте напада 7. октобра, Јахје Синвара и даље је непозната. Хамдан тврди како су он и други лидери „спремни да буду убијени хиљаду пута, уместо да напусте Палестину“. Захтевају потпуно повлачење Израела из појаса Газе, укључујући Филаделфијски коридор дуж египатске границе – кључну тачку спорења у преговорима о примирју. На несрећу свих цивила затечених у сукобу, на силу ће Израел одговорити само још већом силом. Нетањаху је Хуте упозорио на одмазду речима да ће „наплатити високу цену за сваки покушај да нам се нанесе штета“. Пуно ће воде протећи пре него што се поново приступи преговорима који ће водити миру, а овај сукоб ће сачекати идућег председника САД.
Аутор је виши саветник у ИСАЦ фонду из Београда
Извор: Нови Магазин
