Пише: Маринко М. Вучинић
Када човек помисли да су пробијене и поништене све тзв. црвене линије у очигледном процесу велеиздаје нашег Косова и Метохије, али и у прихватању највећег степена нашег понижења, али и наше државе, стижу нови докази да је он безобалан и да само мења своју форму и манифестације. За то се још једном побринуо А. Вучић и то усред његовог ћутања и срамотног нереаговања на јасно изражену намеру да се након 15. марта отпочне примена Закона о странцима, што је само доказ више да се наставља апсолутно етничко чишћење српског народа на Косову и Метохији.
Али зато нам је стигла вест, коју су посебно огласили режимски медији, да је А. Вучић заједно са Е. Рамом, премијером Албаније, објавио у немачком ФАЗ-у заједнички текст: „Не тражимо право вета, већ пријем у јединствено тржиште и шенгенску зону“. У њему они предлажу нови рецепт за чланство Србије и Албаније у ЕУ, не инсистирајући на равноправности њених чланица, одричући се једнострано и самовољно права на вето у процесу доношења одлука у ЕУ. Они наводе у том тексту и сурову истину да од 2013. године ниједна нова чланица није приступила ЕУ, и то као израз сложенијег окружења, геополитичких напетости и легитимне забринутости у државама чланицама због могућег пријема нових држава у ЕУ.
Маринко Вучинић: Постоји ли ултиматум који А. Вучић неће прихватити
„Научили смо — често на тежи начин — колико је тешко убедити све државе чланице да убрзају наше приступне процесе и колико лако они могу бити блокирани, често из разлога који произлазе из унутрашњих политичких разматрања појединих чланица. У деловима Западног Балкана ентузијазам за ЕУ опстаје упркос болним разочарењима. Албанци јесу и остају оптимистични, док су Срби више скептични“, наводи се у овом несувислом тексту. Овако изражени основни ставови у овом тексту јасно указују на намеру, пре свега А. Вучића, да још једном потврди своје политичко опредељење за улазак у ЕУ, које је у великој мери доведено у питање због његовог диктаторског начина владавине, који је нарочито дошао до изражаја током одвијања протеста студената и побуњених грађана.
Сама чињеница да не постоји ниједан позитиван напредак у његовој политици придруживања ЕУ већ дуже време довољно говори да он и нема јасно изражену политичку вољу да поштује елементарне демократске, цивилизацијске и европске вредности које су угрожене и у самој Европској унији. Ово су политикантски маневри А. Вучића који служе само за куповање времена и његову слугерањску спремност да испуњава све захтеве САД и ЕУ, јер су они главни покровитељи тзв. косовске државности. Зато и не изненађује овај његов заједнички потез са Е. Рамом, јер је у потпуности у складу са његовом политичком агендом у којој се он у нашој јавности представља као непоколебљиви суверениста коме не може нико да наређује, јер је спреман да заступа и брани интересе Србије без обзира на велике притиске међународне заједнице.
Како изгледа тај његов суверенизам видели смо веома јасно по погубним резултатима његове велеиздаје на Косову и Метохији, а сада се испољава у најави рајетинске спремности да се одрекне права вета у ЕУ, јер је за њега најважније заједничко европско тржиште и Шенген. Тако је он само показао да је спреман да Србију доведе у положај земље другог реда, у земљу парију, као државу сведену на европску маргину спремну да прихвати неравноправан и слугерањски однос у Европској унији. О томе најбоље сведочи његово прихватање Охридског споразума, који је јасно показао да је основни услов за приступање Србије ЕУ признавање тзв. косовске државности. Тако изгледа домет далековиде и велике „државничке“ мудрости А. Вучића која се толико слави и уздиже у његовим режимским медијима као главни и незаобилазни фактор стабилности у овом региону. Посебно је проблематично и неприхватљиво његово заједничко оглашавање са Е. Рамом, главним ослонцем косовских Албанаца у њиховој тежњи за стварањем независне државе на сувереном тлу Србије, заједно са Турском, главним фактором у наоружавању тзв. безбедносних снага Косова, али и истрајним заговорником стварања Велике Албаније.
Маринко Вучинић: Резерват А. Вучића и Владе Србије за Србе на Косову и Метохији
Не бих се изненадио да је главни посредник у овој заједничкој иницијативи велики пријатељ А. Вучића, председник Турске Р. Т. Ердоган, без обзира што је заједно са Е. Рамом толико пута показао отворену подршку тзв. косовској државности, не скривајући своје османистичке геополитичке интересе на Балкану.
Има већ толико очигледних доказа о велеиздајничкој и катастрофалној политици А. Вучића, посебно по погубним последицама за наш народ на Косову и Метохији, а објављивање овог заједничког текста само показује до које мере иде његова спремност да жртвује достојанство и виталне интересе Србије, а све ради остваривања његове изузетне „историјске улоге (о којој ће се писати у уџбеницима историје)“ и изнад свега обезбеђивања његовог опстанка на власти. Овакав, у суштини дилетантски и слугерањски заједнички потез А. Вучића и Едија Раме није никакав спасоносни израз ослањања на заступање реалистичне политике која уважава стање на терену, на коју се А. Вучић непрестано позива, већ је то резултат и последица вођења државних послова без икакве озбиљне и темељне политике и ослањања на искрену, достојанствену одбрану и заступање наших основних државних и националних интереса.
А. Вучић се пре неколико дана састао са командантом Команде здружених снага НАТО-а у Напуљу, адмиралом Ђ. Вајкофом, и приликом тог састанка је истакао важност КФОР-а за мир и заштиту Срба на Косову и Метохији, уз инсистирање на поштовању Споразума из Куманова и Резолуције 1244. Нагласио је да редован дијалог и међусобно поверење остају кључ за регионалну стабилност и сигурност. Србија остаје посвећена сарадњи кроз програм Партнерство за мир, уз поштовање својих националних интереса и суверенитета.
Говорити у садашњој ситуацији на Косову и Метохији о важности КФОР-а у заштити Срба на Косову и Метохији и поштовању Резолуције 1244, када се свакодневно брутално крше људска и национална права Срба на Косову и Метохији, а изложени су отвореном етничком чишћењу, врхунац је лицемерства и хипокризије А. Вучића. Можда ускоро осване још једна његова „историјска“ иницијатива за пријем Србије у чланство у НАТО пакту (по истом другоразредном рецепту као и за пријем у ЕУ), јер је то логична последица његове велеиздајничке политике на Косову и Метохији.
