„Ало, бре. Еј. Ово је моја земља.
Није гинуо само твој, него и мој деда.
Kо се бре стиди порекла? Никад у животу.
Ал’ и да живим стопут, презирô бих ону сорту
што клевета и лаже, и мисли полуприсебна
да све што лупи – секунд касније постане истина.
Никад члан ничега. Ником на списку платном.
Ниједно своје слово не бих продао ни за злато.
Нисам за НАТО. Добро памтим бомбе.
Нисам друга Србија. Нисам круг двојке.
Само не мрзим никог. Рођен као Југословен.
Све су пушке туђе. Све су жртве моје.
Сви људи. Све нације. Сва села што горе.
Свако ко је невин пао за ваше пароле.
И нисам верник, и чак не волим цркву.
Ал’ кад је неко руши, заледи ми душу.“