Десант на Цетињски манастир – бретелама, деколтеима и бермудама, тако миловци иду код свеца

Била је у вријеме комунизма једна доскочица „што голија то богу милија“ (комунисти су са твроцем на мало слово). Тиме је комунистичка проста свијест хтјела рећи да сваки мушкарац на жену реагује прво и једино нагонски. Тако да ће та реакација бити још јача ако је она више обнажена, они би рекли голија. Са коликом тек пожудом, мислили су комунисти по својој мјери, на голију реагују попови.

Та комунистичка свијест о голијој и милијој манифестовала се јуче, на најмалограђанскији начин, пред Цетињским манастиром.

Дошла је група стасалих госпођа, у комитско депеесесовским круговима познате по називу „Богоугоднице“, да прве перформанс испред манастира.

Распојасане , обнажене, с бретелама, једрим деколтеима и укљученим телефонима, како се може видјети на снимку,  запутиле су се у манастир, као у „Делту“. Снимке вјероватно првог уласка у богомољу употпуњавали су малограђански коменатри и доскочице на нетакнутом цетињском дијалекту.

Како то већ бива када комуњаре крену у цркву, ту свега има осим вјере. Одмах су се са укљученим телефонима упутиле на главно мјесто код Светог Петра Цетињског. Да ваљда њему саспу у лице своје муке и науме.

Ваљда би, да су имале прилике да се исповиједе, прескачући причу о својој богоугодности и угодности, свецу искрено рекле да немају оне појма о вјери и да су више пута биле у шопинг у Милано но што су ушле у сеоску цркву; да није у опасности држава и да је сва дрека и писка, јер је дошао крај господару и њиховом једином свецу Ђукановићу.

Не даде им се, јер ниоткуд и позвана на дејт стиже екипа из Јадног сервиса –  новинарка Тања Даркова Шуковић и сниматељ Драган Томашевић.

Тања се само Милу клања

О Тањи ни слова. Ко већ не зна какав је то морални, новинарски и политички профил и не може му се објаснити. Или је премали или је депеесовац.

Али о Драгану ваља рећи коју. То је један од највремешнијих сниматеља РТЦГ. Кад год би шеф (тако он зове Ђукановића), негдје путовао готово као саставни дио пртљага, скоро као трикмајица, подразумијевао се омиљени сниматељ РТЦГ.

Када би на неком догађају или пресу уочио шефа реаговао би инстиктивно и нагонски, па би кренуо да камером разгрће новинаре, сниматеље и народ. Само да направи најљепши кадар.

Јуче је Драган, који има сниматељског искуства колико просјечна богоугодница љета, без икакве најаве и дозволе у бермудама и заврнутих рукава закасао с камером у Цетињски манастир.

Макар ти то био и први пут да улазиш у светињу, недопустиво је то и дрипачки сиједа главо.

Само још један лексички детаљ јучерашњег перформанса. Покушавајући да направе драму зато што су им свештеници уљудно објаснили да се не може снимати без дозволе једна од угодница се узрујано запитала чему онда овај „обор“ ако не можемо ту да будемо и снимамо.

То мјесто крштен и знавен свијет зове порта. Некоме више приличи обор. На шта је ко научио!