Културни центар Војводине “Милош Црњанскиˮ започео је објављивање капиталног пројекта “Манифести српске авангарде 1902–1934”, који је приредио професор др Гојко Тешић, а у првом од укупно два тома, обухваћен је период од 1902. до 1923. године, у којем се, на више од 650 страница налазе, први пут на једном месту, осим текстова основне грађе, и манифести, програми, прогласи, леци, програмске пароле и други документи авангардиста.
Ову хрестоматију чине и уводни текстови о теорији и историји манифеста као књижевне врсте Адријана Мариноа, Александра Флакера, Драгана Б. Бошковића и Бранислава Облучара, као и илустрације: насловне странице листова и часописа, карикатуре, илустрације, фотографије аутора у избору, аутографи рукописа итд, саопштио је издавач.
Студија садржи и белешке о изворима и прештампавањима, напомене, коментаре, релевантну литературу уз грађу хрестоматије и друго.
Целокупна грађа прикупљана је у различитим институцијама широм бивше Југославије – у Загребу у Универзитетској и националној библиотеци Хрватске, Националној и у Универзитетској библиотеци у Љубљани, као и у Народној библиотеци Босне и Херцеговине у Сарајеву, Народној и Универзитетској библиотеци у Београду, Матици српској у Новом Саду и у другим институцијама.
“Када су манифести у питању, мислим да сам овим истраживањем разбио појам манифеста у оном класичном, канонском смислу да је манифест само стриктно програмски текст који демонстрира битку за неки изам. Тако, поред манифеста у класичном смислу, има и песама које су манифестног карактера, има таквих и књижевно-критичких текстова а има и прозних сегмената који су програмског карактера. Стога и мислим да је ово књига која ће узбудити духове, а свакако је књига која отвара видике, која разбија канонску одредницу шта јесте манифест”, навео је Тешић.
Према његовим речима, биће узбудљиво јер они који ће желети да оспоре такво виђење манифеста какво излаже у овој хрестоматији, мораће то добро да аргументују.
Милош Црњански: Кад су писци били дипломате између два светска рата
“Свакако ће бити и оних којима ће ово дело бити прозор у књижевну историју која је у периоду авангарде била узбудљива у сваком смислу јер су се у том периоду наше књижевности дешавале епохалне ствари”, изјавио је Тешић поводом изласка из штампе првог тома његове хрестоматије.
Тешић је додао да се ради о делу његовог вишедеценијског истраживачког рада о авангардистима и да је ову књигу приредио уз велику помоћ др Иве Тешић, научне сараднице Института за књижевност и уметност у Београду.
“Обимну хрестоматију која је била у рукопису, назвао сам ‘авангарда у четири варијанте’, а волим да је и карактеристично назначим ‘4=1’, што подразумева словеначку, хрватску и српску, као и авангарду Мађара у Југославији, што је, по мом виђењу, одредница коју свакако треба користити јер то су биле југословенске авангарде”, навео је Тешић.
Према његовим речима, то је било карактеристично и за потоњи период неоавангарде која се током 1970-их и 1980-их година дешавала на истом том простору.
Реч је о грађи која је, како је навео, била у рукопису готово две, три деценије.
Тешић сматра да ништа није случајно, јер издавач носи име по Црњанском који је био један од најзначајнијих представника авангардиста, а обухвата све: рођен је на простору Мађарске, стварао је и у хрватској средини из које је дошао у српску.
“Занимљиве су то путање и у књижевноисторијском и у биографском смислу. Управо сам у овим истраживањима дошао до података да је Загреб тих ратних година, од 1914. до 1918, био изузетно важан центар за манифестовање онога што припада српској авангарди.
Црњански је скоро све најзначајније ране радове објавио у загребачком ‘Савременику’, као и у ‘Књижевном југу’ тако да се може говорити и о сегменту загребачке књижевне авангарде, односно о прожимању хрватске и српске, а донекле и словеначке, авангарде”, казао је проф. Тешић.
Други том “Манифеста српске авангарде” биће објављен до краја ове године, а обухватаће период од 1923. до 1934. године.
Извор: SEEcult.org
