Предсједник скупштине једне државе аплаудира и стоји на страначкој бини странке на власти друге државе послије управо завршених парламентарних избора у тој другој држави. Зашто? По ком основу?
Цијелога свог политичког вијека Андрија лута. Просперитетни митинг пред Скупштином ЦГ је ономад препустио у руке Миловим полицајцима. Од литија је покушао да направи сличну „вересију“ али га је у томе спријечила далековида политика митрополита Амфилохија. Његов политички домет није већи од перспективе Вучићевог портира. И то је народ у ЦГ, укључујући и црногорске Србе, наградио са константним падом подршке његовом ДФ-у а сада НСД-у.
Била је политичка правда да упркос овој манифестацији политичке неспособности, и јасном паду повјерења, Андрија Мандић добије неку власт у новој расподјели политичке моћи. Ради његове опозиционе историје, и ради анти-ДПС става. Иако је спреман био да игра са Милом валцер предсједничких избора.
Али, на страну све. Сви његови промашаји и неспособности до сада, мала су маца у односу на оно што је урадио синоћ. Предсједник скупштине једне државе аплаудира и стоји на страначкој бини странке на власти друге државе послије управо завршених парламентарних избора у тој другој држави. Зашто? По ком основу?
Нема ту основа осим непримјереног подаништва другој држави и њеној политичкој власти. И основа унижења достојанства оног парламента и оне државе чију власт представљаш на страначкој бини партије у другој држави.
Он је и даље у свом политичком мозгу вјечита опозиција Милу Ђукановићу, и то она импотентна, којој треба помоћ са стране. Јер њему самом недостаје и визије, и државниког осјећаја.
Мислим, да се од овог политичкој промашаја Андрија Мандић у политичком смислу, овдје у Црној Гори никада неће моћи, а и не треба, да се опорави.
Филип Драговић
