Čini se da je francuski predsednik u dubini duše svestan da bi Evropa trebalo da zauzme autonomniji stav u odnosu na SAD, što još uvek nije nikakva garancija da će on uspeti u toj nameri, ocenjuju analitičari
„Pomešani utisci“ – tako je francuski radio „Evropa 1“ ocenio bilans posete Emanuela Makrona Pekingu, uprkos optimističnim izjavama Jelisejske palate da je „cilj postignut“.
Poseti su prethodile ambiciozne najave da Emanuel Makron želi da obuzda približavanje Rusije i Kine, ali i da u odnosima sa Kinom zastupa sopstvene stavove, a ne da bude glas Vašingtona.
„Nemamo isti odnos prema Kini kao SAD, jer nemamo iste interese“, poruka je Jelisejske palate, koju je preneo „Figaro“, uz napomenu da je „evropsko osvešćivanje po pitanju Kine još uvek sveže i krhko“.
Što se tiče gorućeg evropskog pitanja – sukoba u Ukrajini, Makron je, nakon uzaludnih pokušaja da se nametne kao posrednik, procenio da bi Kina mogla da ima više uspeha u Kremlju, naveo je „Mond“. On je uputio molbu kineskom kolegi Si Đinpingu da „urazumi Rusiju“, ali čini se da odgovor nije bio sasvim zadovoljavajući – bar ne po zapadnim standardima.
U političkom smislu, Makron je nameravao da dobije poene kod Amerikanaca, tako što je pokušao da napravi neku distancu između Rusije i Kine, u čemu nije uspeo, kaže za RT Balkan Slobodan Zečević sa Instituta za evropske studije.
„Što se tiče Kineza, oni mu nisu obećali ništa. Njihov stav je bio da imaju svoju politiku i svoje interese. Formalno, drže se povelje UN, teritorijalnog integriteta, ali neće da kvare svoje odnose sa Rusijom“, ocenjuje naš sagovornik.
Korak napred, nazad dva
Francuski predsednik je i ranije imao izjave o „strateškoj autonomiji“, tako da njegova poruka da Evropa mora da smanji zavisnost od SAD i da izbegne da bude uvučena u sukob oko Tajvana, nije toliko iznenađujuća. Ali po oceni analitičara, ni toliko ubedljiva.
Takvo Makronovo postupanje uklapa se u njegov modus operandi: s obzirom da nema ideološki koherentnu liniju i neku dalekosežnu viziju on često „napravi jedan korak napred, a dva unazad“, kaže za RT Balkan Dušan Gujaničić sa Instituta za političke studije.
„Čini se da je on u dubini duše svestan da bi Evropa trebalo da zauzme nezavisniji stav u odnosu na SAD, što još uvek nije nikakva garancija da će on uspeti u toj nameri. On povremeno istakne tu ideju u javnosti, ali posle tih objava ne idu neki konkretni planovi i potezi“, ocenjuje Gujaničić.
Dodaje da je Makronov problem u tome što ima malo iskrenih evropskih saveznika u smislu velikih evropskih ambicija, odnosno samostalnije Evrope na vojnom i bezbednosnom planu.
Osim toga, francuski predsednik je svestan da bi u eventualnom budućem sukobu titana (SAD i Kine), Evropa ovakva kakva je danas, bila jedan vrlo sporedan igrač.
Evropa kao „treći pol“
Ideja o Evropi kao „trećem polu“ ili „trećoj supersili“ je degolistička i na tragu politike Šarla de Gola, koji se još 60-ih zalagao da Evropska ekonomska zajednica preraste u EU, podseća Zečević.
Makron, iako je izabran od naroda, ne može da se poredi sa takvom figurom kao što je De Gol, a Francuska teško može da se odvoji od SAD, jer je danas mnogo više zavisna od Amerike.
„EU nema efikasnu i jedinstvenu spoljnu politiku, već sve počiva na konsenzusu. Drugo, nema to vojno krilo. Francuska ima svoje nuklearne snage, ali u suštini nema zajedničke politike u oblasti odbrane. Praktično, Evropa je pod dominacijom NATO-a, a NATO je pod dominacijom SAD“, objašnjava Zečević.
On dodaje da autonomija Evrope ostaje želja, koju „Francuzi od De Gola do danas nisu uspeli da realizuju unutar EU, jer su sve druge države potpuno potčinjene Americi u odbrambenom smislu, uključujući i Nemačku“.
„Uvek kada je reč o nabavci naoružanja Nemačka se okreće Americi. Makron čak ni to nije uspeo – da Nemci kupuju evropske avione koje su kupile Grčka i Hrvatska i koje mi želimo da kupimo“, ističe.
Moraće da se pridruže Americi
Ono gde je francuski predsednik donekle ostvario uspeh jeste ekonomija. Francuska planira da proda 150 „erbasova“ kineskim kompanijama u naredne dve godine, a postoji i mogućnost saradnje sa kineskim tehnološkim kompanijama, ističe Zečević.
„Šta je Makron postigao? Došao je sa jednom delegacijom francuskih privrednika, 50-60 firmi i po povratku je rekao da ne želi da Evropa sledi SAD u toj eskalaciji, obzirom na ekonomske interese koje ima u odnosima sa Kinom“, podseća.
Ipak, Makron i Šolc nemaju tu geopolitičku težinu da kasnije ne učestvuju u nekim potencijalnim akcijama protiv Kine, navodi Zečević, ako bude pritiska SAD.
„Mislim da će oni na kraju morati da se pridruže Amerikancima, jer EU nažalost još uvek nema tu stratešku i spoljnopolitičku samostalnost“, zaključuje.
Izvor: Dragana Savić/rt.rs
