Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila je usamljenost hitnom globalnom zdravstvenom pretnjom, koju američki sekretar za zdravstvo upoređuje sa štetnim uticajem pušenja 15 cigareta dnevno. Bilo ko, bilo gde, može biti usamljen ili društveno izolovan. U svim uzrastima i regionima, usamljenost i izolovanost iz zajednice imaju ozbiljan uticaj na naše fizičko i mentalno zdravlje, kao i na dobrobit naše zajednice i društva, upozorava Svetska zdravstvena organizacija.
Komisija SZO za društvenu povezanost (2024–2026) ima za cilj da se ova problematika prepozna i da se na nju obrati pažnja kao na globalni prioritet javnog zdravlja. Komisija će predložiti globalnu agendu o društvenom povezivanju, radeći sa komesarima na visokom nivou kako bi dali argumente za akciju, pružiće podršku za povećanje dokazanih rešenja i merenje napretka, stoji u saopštenju SZO. Na čelu Komisije u kojoj je 11 advokata i ministara vlade, uključujući Ralfa Regenvanua, ministra za prilagođavanje klimatskim promenama u Vanuatuu i Ajko Kato, ministarka zadužena za mere protiv usamljenosti i izolacije u Japanu, su američki sekretar za zdravstvo, dr Vivek Murti i čelnica komisije za mlade Afričke unije, Čido Mpemba. U naredne tri godine, komisija će se fokusirati na načine za suočavanje sa „zdravstvenom pretnjom“ globalne epidemije usamljenosti, koristeći poslednja naučna dostignuća i osmišljavajući strategije koje će pomoći ljudima da prodube svoje društvene veze.
Vivek Murti, koji je pisao i opširno govorio o rizicima društvene izolacije naglasio je da je usmljenost „potcenjena“ pretnja zdravlju koja je sada posltala široko rasprostranjena. „Predugo je usamljenost bila skrivena, nevidljiva i potcenjena, a uzrokovala je mentalne i fizičke bolesti“, naglasio je Murti. „Sada imamo priliku da to promenimo.“
Pandemija kovida 19 koja je dramatično uticala na ekonomsku i društvenu aktivnost, uticala je i na povećanje usamljenosti, ali istovremeno je skrenula pažnju na važnost ovog pitanja. Komisija će raditi tri godine. Čido Mpeba naglašava da društvena izolacija ne poznaje godine, ni granice, a dr Murti tvrdi da su zdravstveni rizici usamljenosti čak i veći od onih povezanih sa gojaznošću i fizičkom neaktivnošću, dodajući da je loša koliko i pušnje do 15 cigareta dnevno. Takođe, često se navodi da su samo strariji ljudi usamljeni, ali istraživanje sprovedeno u 142 zemlje objavljeno prošlog meseca pokazalo je da se skoro jedna od četiri odrasle osobe oseća veoma ili prilično usamljeno. Deca takođe nisu imuna. Neka istraživanja su otkrila da se više od polovine dece i adolescenata bar neko vreme osećalo usamljeno.
Kod starijih odraslih osoba, usamljenost je povezana sa 50 odsto povećanim rizikom od razvoja demencije i 30 odsto povećanim rizikom od kardiovaskularnih bolesti ili moždanog udara.
Ali usamljenost takođe uništava živote mladih ljudi. Između pet i 15 odsto adolescenata je usamljeno. Istraživanja pokazuju da je veća verovatnoća da će usamljeni adolescenti napustiti studije. Usamljenost utiče i na ekonomski položaj jer osećaj isključenosti i odbačenosti na poslu dovodi do slabijeg učinka. Mpemba je napomenula da i u Africi, gde većinu stanovništva čine mladi, izazovi vezani za sukobe, bezbednost i klimatska kriza, kao i visok nivo nezaposlenosti, doprinose društvenoj izolaciji. „Verujemo da je važno redefinisati narativ koji okružuje usamljenost, posebno za ranjivu populaciju isključenu digitalnom podelom“, naglasila je Mpemba.
Izvor: RTS
