Често се мисли да су светитељи одрасли у беспрекорном хришћанском окружењу, изговарајући молитве свако вече и живећи далеко од порока. Заиста, један дио и јесте. Али други су и сами добар дио живота живјели порочно или су попут каквог прелијепог цвијета израсли у неугледном окружењу. Без обзира на своју љепоту нијесу заборавили и замрзли оне од којих су потекли. Иако су открили много других лијепих ствари и благодатних људи. Слично је било и са светим Фануријем.
Није тачно познато кад је живио овај светитељ, као ни многи детаљи из његовог живота. Оно што је сигурно да је прије страдања за Христа изрекао необичну молбу. Пошто му је мајка била блудница, обећао је сваком ко се помоли за душу његове мајке да ће му помоћи да нађе изгубљене ствари. Име његове мајке није познато. Постоји тачна формула молитве како се молити за њу, али вјероватно није проблем молити се и својим ријечима, како ко зна и умије. Овај необични светитетељ осим за налажење изгубљених ствари призива се и за избор брачног друга, али и за разне друге недаће и проблеме. Учинио је огроман број чуда. Посебно је цијењен у Грчкој, гдје се за његов празник спремају фануропите, које се у Цркви потом освештавају. Чак у грчким црквеним требницима постоји посебна служба овог освештавања. Нарочито се његов култ проширио од четрнаестог вијека, када је током ископавања на Родосу пронађен његов храм и прелијепа икона на којој је приказан млад како страда за Христа. Митрополит Родоски Нил обновио му је храм и написао службу, поставио његову икону на поклоњење свима. Од тада је бројна чуда учинио.
Код светог Фанурија је као и код многих светитеља, па и самог Господа Исуса Христа, исказана посебна брига за своје родитеље, посебно мајку, и то у најтежим смртним мукама, тешкој агонији. Као што је Исус Христос бринуо пред саму смрт о телесним потребама своје мајке, оставивши јој као сина светог апостола Јована Богослова да брине о њој, као и током Њеног уснућа дошао да узме њену душу како би избјегла страшна ваздушна митарства, тако се и свети Фанурије бринуо о вечном пребивалишту душе своје мајке, која је била дубоко зашла у гријех, за разлику од Пресвете Богородице, која је била безгрешна. Међутим, он је није презрео и згадио се према њој, него је имао дубоку бол и бригу за њен пад. Овај светитељ и данас као и у претходним вјековима може бити узор поштовања и бриге према родитељима и прецима, ма ко они били. Такође и на њега се потврђују ријечи светог Јована Крститеља да “Бог може и од камења направити дјецу Аврамову“. . .
Свети мучениче Фанурије, моли Бога за нас. . .
Милош Лалатовић
