Gabrijel Atal mogao bi da nadmaši svog političkog „oca“ i postane novi šef države, pod uslovom da se izbori sa sve jačom desnicom i „kletvom Matinjona“
Kada se Emanuel Makron, tadašnji ministar ekonomije, odvojio od Socijalističke partije 2016. da bi se kandidovao za predsednika, njegova poruka o modernizaciji Francuske privukla je mnoge mlade ljude.
Među njima je bio i Gabrijel Atal, pisac govora, koji se priključio Makronu i kasnije bio izabran za poslanika svoje stranke u nastajanju.
„Gabrijel je odmah uvideo modernost koju bi Makronov izbor mogao doneti“, rekao je za „Fajnenšel tajms“ Erve Marsej, senator iz iste izborne jedinice za centrističku partiju UDI, pa je istakao: „Atal je produžetak tog pokreta – beba Makron.“
Sedam godina kasnije, Makron – koji je izabran za najmlađeg predsednika Francuske – izabrao je Atala (34) za najmlađeg premijera Francuske da mu pomogne u oživljavanju drugog mandata. Štićenik je doživeo meteorski uspon na različitim pozicijama u vladi – od portparola vlade tokom pandemije kovida do položaja ministra obrazovanja.
Atal je sada zasenio čak i svog političkog mentora po popularnosti i rangirao se kao najomiljeniji političar u Francuskoj, pokazuju podaci Ipsosa – sa rejtingom od 40 odsto u poređenju sa 27 odsto za Makrona.
Makron bi mogao da požali zbog svoje rizične odluke da postavi Atala na čelo vlade, budući da ga mnogi vide kao naslednika francuskog predsednika na izborima 2027.
„Gabrijel Atal ima dobre političke instinkte, pravi dar za komunikaciju i vredan je radnik koji priprema svoje dosijee do detalja“, rekao je Žil Le Žandre, poslanik koji ga poznaje otkako su obojica izabrani za poslanike kada je Makron otišao u vlast u 2017. „Ovi kvaliteti su ublaženi činjenicom da on nema jaka ubeđenja ili ideološka uverenja – umesto toga, njegov uspon pokazuje kako je naša politika postala vođena ličnostima i sve u komunikaciji“.
Atala mnogi analitičari vide za Makronovog naslednika, ali da bi to uspeo moraće da preživi takozvanu kletvu palate Matinjon (sedište premijera), na osnovu koje nijedan aktuelni premijer nije odmah potom izabran za predsednika. Takođe će morati da se izbori sa osnaženom desnicom koju predvodi Marin Le Pen.
Gabrijel Atal potiče iz bogate porodice filmskih producenata, zbog čega se kao mali okušao kao glumac. Rano je ušao u politiku, učlanivši se u Socijalističku partiju sa 17 i radio je kao pisac govora za ministra zdravlja u vladi Fransoa Olanda.
Kritičari ga često optužuju da je „mini“ klon francuskog predsednika – ne samo zbog sklonosti ka dobro krojenim, tamno plavim odelima već i zato što su obojica pragmatičari sa vrlo malo suštinske ideologije.
Kao i Makron, Atal je snažan govornik. Tokom bitke oko nepopularne penzione reforme prošle godine, istakao se oštrim odgovorima na pitanja opozicije u parlamentu. Međutim, nametanje autoriteta iskusnijim teškašima iz kabineta može se pokazati kao izazov. Kao i prethodna premijerka Elizabet Born, Atal će morati da se cenka sa opozicionim poslanicima, s obzirom da Makronov centristički savez više nema većinu u parlamentu.
Evropski izbori u junu, uoči kojih Makronova stranka u anketama zaostaje za Le Penovom za oko 10 poena, biće još jedan težak test.
Atalova popularnost poslednjih meseci proizilazi iz strategije brzih najava o obrazovnoj politici, uključujući planirani eksperiment vraćanja uniformi – koje su nestale u Francuskoj sa studentskim pobunama 1968, i nastojanja da se učenici sa slabijim učinkom nateraju da ostanu još jednu godinu u školi.
Najpoznatiji je po odluci koju je doneo ubrzo nakon što je preuzeo ministarstvo obrazovanja – zabranom abaje, ograča koji pokriva celo telo u školama.
Nošenje abaje u školama bilo je tolerisano uprkos strogoj odvojenosti vere i države u zemlji, prema kojoj su muslimanske marame i hrišćanski krstovi zabranjeni u školama.
„Kada uđete u učionicu, ne bi trebalo da budete u mogućnosti da razlikujete ili identifikujete religiju učenika gledajući ih“, rekao je Atal, nazivajući promene „neophodnim i pravednim“.
Odluka, doneta uz Makronovu podršku, označila je Atala kao hrabrog i odlučnog političara koji može da se dopadne čitavom političkom spektru i dala mu kredibilitet kao kandidata za premijera. A, vrlo verovatno i za predsednika.
Zabrana abaje je, takođe, bio primer onoga što ljudi koji ga poznaju kažu da je vešta sposobnost da se izaberu problemi i izjave koje će odjeknuti, dok istovremeno odvraća pažnju javnosti od ozbiljnijih problema kao što su sve lošiji rezultati iz matematike i nedostatka nastavnika.
Atalova privlačnost takođe je porasla kada je prekinuo sa uobičajenim pristupom političara u Francuskoj, koji malo govore o svom ličnom životu. Tako je u intervjuu za javni servis otkrio da su ga kao malog zlostavljali zbog seksualne orijentacije.
Izvor: Ksenija Jelisijević/rt.rs
