Габријел Атал могао би да надмаши свог политичког „оца“ и постане нови шеф државе, под условом да се избори са све јачом десницом и „клетвом Матињона“
Када се Емануел Макрон, тадашњи министар економије, одвојио од Социјалистичке партије 2016. да би се кандидовао за председника, његова порука о модернизацији Француске привукла је многе младе људе.
Међу њима је био и Габријел Атал, писац говора, који се прикључио Макрону и касније био изабран за посланика своје странке у настајању.
„Габријел је одмах увидео модерност коју би Макронов избор могао донети“, рекао је за „Фајненшел тајмс“ Ерве Марсеј, сенатор из исте изборне јединице за центристичку партију УДИ, па је истакао: „Атал је продужетак тог покрета – беба Макрон.“
Седам година касније, Макрон – који је изабран за најмлађег председника Француске – изабрао је Атала (34) за најмлађег премијера Француске да му помогне у оживљавању другог мандата. Штићеник је доживео метеорски успон на различитим позицијама у влади – од портпарола владе током пандемије ковида до положаја министра образовања.
Атал је сада засенио чак и свог политичког ментора по популарности и рангирао се као најомиљенији политичар у Француској, показују подаци Ипсоса – са рејтингом од 40 одсто у поређењу са 27 одсто за Макрона.
Макрон би могао да пожали због своје ризичне одлуке да постави Атала на чело владе, будући да га многи виде као наследника француског председника на изборима 2027.
„Габријел Атал има добре политичке инстинкте, прави дар за комуникацију и вредан је радник који припрема своје досијее до детаља“, рекао је Жил Ле Жандре, посланик који га познаје откако су обојица изабрани за посланике када је Макрон отишао у власт у 2017. „Ови квалитети су ублажени чињеницом да он нема јака убеђења или идеолошка уверења – уместо тога, његов успон показује како је наша политика постала вођена личностима и све у комуникацији“.
Атала многи аналитичари виде за Макроновог наследника, али да би то успео мораће да преживи такозвану клетву палате Матињон (седиште премијера), на основу које ниједан актуелни премијер није одмах потом изабран за председника. Такође ће морати да се избори са оснаженом десницом коју предводи Марин Ле Пен.
Габријел Атал потиче из богате породице филмских продуцената, због чега се као мали окушао као глумац. Рано је ушао у политику, учланивши се у Социјалистичку партију са 17 и радио је као писац говора за министра здравља у влади Франсоа Оланда.
Критичари га често оптужују да је „мини“ клон француског председника – не само због склоности ка добро кројеним, тамно плавим оделима већ и зато што су обојица прагматичари са врло мало суштинске идеологије.
Као и Макрон, Атал је снажан говорник. Током битке око непопуларне пензионе реформе прошле године, истакао се оштрим одговорима на питања опозиције у парламенту. Међутим, наметање ауторитета искуснијим тешкашима из кабинета може се показати као изазов. Као и претходна премијерка Елизабет Борн, Атал ће морати да се ценка са опозиционим посланицима, с обзиром да Макронов центристички савез више нема већину у парламенту.
Европски избори у јуну, уочи којих Макронова странка у анкетама заостаје за Ле Пеновом за око 10 поена, биће још један тежак тест.
Аталова популарност последњих месеци произилази из стратегије брзих најава о образовној политици, укључујући планирани експеримент враћања униформи – које су нестале у Француској са студентским побунама 1968, и настојања да се ученици са слабијим учинком натерају да остану још једну годину у школи.
Најпознатији је по одлуци коју је донео убрзо након што је преузео министарство образовања – забраном абаје, ограча који покрива цело тело у школама.
Ношење абаје у школама било је толерисано упркос строгој одвојености вере и државе у земљи, према којој су муслиманске мараме и хришћански крстови забрањени у школама.
„Када уђете у учионицу, не би требало да будете у могућности да разликујете или идентификујете религију ученика гледајући их“, рекао је Атал, називајући промене „неопходним и праведним“.
Одлука, донета уз Макронову подршку, означила је Атала као храброг и одлучног политичара који може да се допадне читавом политичком спектру и дала му кредибилитет као кандидата за премијера. А, врло вероватно и за председника.
Забрана абаје је, такође, био пример онога што људи који га познају кажу да је вешта способност да се изаберу проблеми и изјаве које ће одјекнути, док истовремено одвраћа пажњу јавности од озбиљнијих проблема као што су све лошији резултати из математике и недостатка наставника.
Аталова привлачност такође је порасла када је прекинуо са уобичајеним приступом политичара у Француској, који мало говоре о свом личном животу. Тако је у интервјуу за јавни сервис открио да су га као малог злостављали због сексуалне оријентације.
Извор: Ксенија Јелисијевић/rt.rs
