Пише : Милија Тодоровић
Идиотски је потез приводити или протјерати било ког умјетника и забранити му већ заказану представу. Поготово ако то урадите са неталентованим редитељем. У том случају осим импулса једноумности које емитујете забранама и протјеривањем, ви том анти-таленту правите рекламу као да је некакав Солжењицин или бар Матија Бећковић.
Е а кад смо код талентованог Матије, морамо се вратити на не тако давни случај „забране уласка“ Бећковићу у Црну Гору. Разлог – вербални деликт. Матија се заје..вао са идеологијом ДПС и обрисима фашизма у њиховом односу према држави, а они њему рампу на граници! На ту забрану уласка у ЦГ једном „песнику“, узнегодовали су сви ови који данас одобравају депортацију Маруновића из „милога му“ Београда.
Док, на другој страни, ови који сада туже над судбином млађег Маруновића, нијесу (замислите) ни писнули поводом случаја Бећковић. Мислим ту на овдашње формалне и неформалне групе србомрзаца, на Ивана Вуковића бившег градоначелника Подгорице, па и на цио ДПС који је ономад био извођач радова на постављању рампе Матији.
Могао бих да се опкладим да ће „планетарни јунак демократије“ и „космополита“ Зоран Кесић наћи неки угао да због Маруновића нападне Вучићев режим. И то би било у реду када тај исти Кесић не би ширио свој фан-клуб у Црној Гори управо друштвом које би тако лако депортовало сваког српског писца који о ЦГ мисли и пише исто што и Маруновић о Србији.
И тако даље, и томе слично…
Што Момчилу бјеше до кољена, Вукашину по земљи се вуче!
