Пише: Лука Радоњић
Дио опозиционог грађанства укључујући и јавност из орбите протеста који су одржани овог мјесеца, повремено проблематизује квалитет промјена које се догађају од 30. августа 2020. у смислу комуникације и односа власти према незадовољним грађанима , протестима и томе слично. Ево умјесто критике да вам помогнем у разумијевању.
Литије које је 2020. године организовала Српска Православна Црква, одржавале су се свакога дана до Божића, а од Божића четвртком и недељом на временском потезу од неколико мјесеци. Нећу се ослањати на наше процјене о масовности, ево да узмемо процјене МУП-а, РТЦГ, ЦДМ из времена ДПС:
Средином фебруара је у једном дану, литијама присуствовало збирно 62 хиљаде људи, према подацима бившег режима. По градовима: у Подгорици 21, Никшићу скоро 9, Беранама и Пљевљима по 7 хиљада, и тако даље. Напомињем да није у питању „најмасовнији дан“, процјене МУП-а и медија бившег режима крећале су се од 30 до 100 хиљада, а бивши предсједник државе најчешће је говорио о цифри од 70 хиљада (на изборима исте године чак три пута више грађана је гласало за смјену ДПС). Опште је познато да су цифре медијски највише обаране за литије у Никшићу.
И пазите сад, за све то вријеме, ДПС је одбијао дијалог са СПЦ чак и на телевизији, а повлачење закона су глатко одбијали. Тек кад су се примакли избори, иницирали су преговоре – фингиране, наравно, што је Црква и прозрела.
Да се вратимо на 2025. На првом протесту који је одржан ове године, према процјени Архива јавних скупова било је близу 5 хиљада у Подгорици, што је мање од просјечно посјећене литије у Беранама или Пљевљима. И дакако мање од бројних протеста ДФ, Одупри се, итд у Подгорици.
Лука Радоњић: Дио црногорске медијске и политичке сцене показао инфериорност према Хрватској
Ипак, свега пар дана након првог протеста, предсједник владе (Спајић) позвао је организаторе из групе „Камо сјутра“ на разговор, и тај позив је одбијен, иако човјек не влада деценијама него је у мандату премијера тек нешто више од годину дана. И можда вам то звучи данас као „добар дан“ – да премијер зове на разговоре, али је то прије 30. августа било мисаона именица. Спајић је колико видим примио бројне критике од противника протеста, зашто их је уопште звао, дао пажњу итд. Но, његов позив у овом случају је директна посљедица односно вриједност 30. августа.
А знате шта је последица/тековина ДПС? Одбијање дијалога, одбијање ТВ сучељавања и „нећемо без како ми хоћемо“. Зато се немојте чудити што вас људи препознају кроз ДПС, па све и да се сјутра јасно оградите од њих. То ДПС ради и дан данас из, што би они рекли, дубоке опозиције. И додао бих: позиције губитника скоро свих избора у последње четири године.
Извор: Борба
