Пише: Лука Радоњић
Изгледа да три ствари немају своје границе. Свемир, људска глупост и црногорска инфериорност у спољној политици. На ово треће су нас јутрос подсјетиле „Вијести“. Ова пропагандна радионица је у други план ћушнула информацију да је МНЕ затворио три од четири поглавља у евроинтеграцијама, а као главну вијест истурили да је Хрватска блокирала четврто. И то су изручили кроз један понизан тон, који има за циљ да одглуми самокритику и да актуелну већину удари врхом ципеле у цјеваницу: “Сами пали, сами се убили”. На тему домаће инфериорности, прије пар дана је занимљиво говорио дугогодишњи дипломата и политичар Миодраг Лекић, у полицијско- информативној емисији Петра Комненића, у којој аутор граје на госте, грди их ако не дају одговоре у складу са наративом његове медијске куће и још само фали да их удара прутом по прстима ако у прве три секунде не дају тачан одговор на питање. Кад смо код тога, аутор би могао да уведе праксу, да гости током давања одговора држе руке испод бутина, како је у филму „The Lives of Others“ представљано ислеђивање источно-њемачког Штазија.
Елем, Лекић, који због искуства и година, није имао статус осумњиченог, простор је искористио добро, да подучи црногорску јавност, и подсјетио како је Хрватска била компактна, када је њу у евроинтеграцијама блокирала Словенија. Са друге стране, у Црној Гори ситуација је, како је рекао, другачија јер је дио јавности, углавном опозиционе, одушевљен хрватском реакцијом. И да не би гајили заблуде, није у парламентарној већини ситуација много боља кад је у питању стање кичме. Значајном дијелу те групе случајних политичара који стицајем околности чине већину, не пада на памет да макар поставе питање: Ако је Резолуција толико спорна, зашто Аустрија (на чијој се територији налазио логор Матхаузен) и Њемачка (на чијој се територији налазио Дахау) није реаговала као Хрватска на чијој се територији налазио Јасеновац? Да није то ипак, мало, само мало и до хрватске владе? Јер како то, да министар хрватских бранитеља, на шта је Лекић такође подсјетио, извјесни Томо Медвед, отвара бисту Миру Барешићу који је убио југословенског амбасадора Владимира Роловића 1971. године (Роловић из Бара). Није тај примјер усамљен али већина црногорских политичара није заинтересована ни да их чује, а камоли да о њима говори.
Што се блокаде поглавља тиче… ништа ново. Оно што је Словенија радила Хрватској, Хрватска ради Црној Гори, и то је наслеђе братства и јединства. Сјутра ће и Црна Гора то радити некоме, а уколико не буде имала коме, онда ће самој себи. Не онако како то конструишу Вијести, већ дубоко понизним и инфериорним односом. А стара пословица каже, ако себе не поштујеш, неће те поштовати ни други. Посебно не Хрвати.
И нека неће.
Извор: Фејсбук
