За све љубитеље девете умјетности и поезије непревазиђеног пјесника Његоша, непуну годину после „Горског вијенца“ у стрипу, уредници и издавачи из куће „Форма Б“ објавили су ново стриповано дјело пустињака цетињског.
За претакање у стрип великог дела, „Луча микрокозма“, овако брзо након великог успеха који је получио „Горски вијенац“, највећи је „кривац“ сам аутор – великан духовног стрипа Геза Шетет, сликар из Тавакута.
- Геза је из библиотеке, не би ли се подсетио великог дела, узео издање у коме се уз „Горски вијенац“, међу истим корицама нашла и „Луча микрокозма“ ‒ прича Илија Мировић, један од издавача и уредника, уз Предрага Роћеновића и Радојицу Тодорова.
Прочитао је оба и рекао: „Мени је „Луча“ чак и боља. Нацртаћу „Горски вијенац“, али и „Лучу“, а ви ми је само објавите, молим вас“. И заиста их је завршио практично упоредо.
Цртајући дело у коме је, како кажу, Владика Раде можда дао највише себе, а ипак су га, због дубине филозофско-теолошке мисли, заиста ишчитали само одабрани, аутор је био посебно инспирисан. Сви учесници у овом подухвату надају се да ће, у овом издању, поново са насловницом маестра Жељка Пахека, „Луча“ допрети до много ширег круга читалаца и поштовалаца речи мудраца са Цетиња.
Филозофско-религијски спев из кога израња Његошева велика склоност ка мистици, наравно, није доживео ни изблиза једнаку популарност у народу као „Вијенац“ и „Шћепан Мали“, па ипак су се неизмерним дубинама владикине мисли бавиле и баве многе умне главе, од настанка 1845. па до данас. Посве је другачији био изазов и за цртача, свакако, илустровати нешто до те мере дубоко филозофско и мистично.
- Описујући борбу добра и зла, свевишњег и Сотоне, Његош на моменте делује попут сценаристе неког од модерних филмова. Његово виђење пакла и раја и свега што се у тој борби дешава, очигледно је резултат и пишчеве велике ерудиције и познавања научних достигнућа доба у коме је живео – наводе уредници, говорећи о дубини дела и мисли владике који је, из много разлога зналцима и тумачима махом јасних, управо овај спев посветио свом учитељу, господину Сими Милутиновићу Сарајлији.
У међувремену је Шетет, чија се давнашња идеја поклапа са мисијом издавача, о претакању великих књижевних дела у стрип, не би ли се приближила младим читаоцима, илустровао тј. „стриповао“ и Нушићеве „Хајдуке“.
А недавно је овај уметник посетио Цетиње, не би ли упио што више детаља за следећу илустрацију Његоша – дела „Лажни цар Шћепан Мали“, у истом тиму који побеђује, а који ће тако заокружити трилинг најчувенијих Његошевих дела у форми стрипа.
Извор: Новости
