субота, 21 јун 2025
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
ДруштвоНасловна 1

Лубарда о Ловћену

Журнал
Published: 24. новембар, 2021.
Share
Сумрак Ловћена, Петар Лубарда, (Фото: Митрополија)
SHARE

Редакција Журнала припрема фељтон посвећен тужној 50 – годишњици рушења Његошеве капеле на Ловћену. Као најаву тог фељтона читаоцима поклањамо подсјећање на текст М. Поповића о Лубардиној слици ( настао прије пола вијека ) „Сумрак Ловћена“ као и сјећање на став славног сликара поводом атака на ловћенску црквицу.

Текст Мића Поповића

Сваком је дато да буде грађанин света, лак као перо, сналажљив у формулама, у формулацијама. Да буде способан да презире инстинкт, да се не сећа или да се само успут присећа порекла -сваком је дато: и чиновнику писару приправнику идеологије, и надшколованом организатору власти, и полазнику курсева за стране језике, и доктору нових наука тек успостављених, и ћифти, и махеру.

Само уметнику није дато право да заборави род и родбину, границе порекла! Да не чује звона, да проветри тамњан! Није му дато да не сања давно изгинуле ратнике који су носили исто име као и он, уметник, или врло слично.

Мића Поповић и Лазар Вујаклија, (Фото: Википедија)

Уметника ништа не може да спасе. Он је осуђен да до краја света буде везан за земљу, да ниче само из земље. Као жито!

Петар Лубарда оставио је дело за снове и за антологију, за обимне испите, за усамљене шетаче. Па, ипак, Лубарда није усепо да се попне изнад нације, ни да се уврсти међу оне превејане  интелектуалце уморног лика.

На сваком квадратном сантиметру његове слике је Црна Гора. Довикују се гласови са стена. Бркати јунаци и удовице тврдог срца. Одјекује камена пучина као да је права непогода. Пече, пржи сунце. И тишине су друкчије  и нарочите на његовим сликама и у црногорским брдима. Мислим да се аустроугарска окупација, кукавичка и сурова, морала највише плашити тих тишина.

Лубарди је Његош врло близак род. Кад сам први пут видео Лубардину слику „Сумрак Ловћена“, осетио сам, неодољиво, да се то род, с најдуљбим правом и с правим гневом, диже против једне завере сковане на регатама.

Толико паметних и замишљених написа појавило се у нас против асирског споменика на врху духовном Црне Горе. Толико добрих аргумената стручњака и историчара. Толико се Владичиних цитата савршено поклопило са аргументима стручњака. Толико људи је жалило чин, толико људи је онемело пред визијом обезглављеног Ловћена.

Па, ипак, чини се, Лубардин прилог се, по нечем битном, разликује од других. Лубардина слика није погребна и није само костатовање тирјанства. Овакав гнев се не мири са обављеним послом. Он не признаје да је нешто дефинитивно. Лубардина слика је упоран наставак захтева за правдом. Она је једна енергија и као таква – непомирљива.

Ако сте видели слику, шта мислите, колике су њене стварне димензије?! Рекли бисте, па, три метра, четири… Не сећате се тачно, али вам је слика огромна! Не! Стварне димензије слике су 130 x 170 цм. Али је слика у вашем сећању порасла. И да знате, она ће стално да расте. Гнев расте у тишини. Застрашујуће.

Лубардин став

„Драги другови, не могу да се примим чланства у југословенском Одбору за подизање Његошевог маузолеја на Ловћену. Сматрам да ми моја савест не дозвољава да вас не замолим да опозовете одлуку коју сте донели.. Ловћен је вековни симбол поноса и слободе, старе и новије наше историје, кога је сама природа створила као најлепше уметничко дело.

Петар Лубарда, (Фото: Glossy)

Његош, велики песник, осетио је то и желео да му Ловћен буде споменик. И зато сматрам да не треба кршити његову вољу.

Поштујем веома много уметника Мештровића и предлажем да се споменик подигне изнад Летње позорнице, на месту где је његош и писао своју поезију. И да се установе Његошеви дани поезије, када би наши и страни уметници својим учешћем настављали традицију ширења људске мисли у славу великог песника и тако подизали најлепш живи споменик Његошу. Молим да се ово прочита на Скупштини одбора.

Уз другарски поздрав, Петар Лубарда

П.С. – Да би било јасније, хтео бих да додам још нешто. Сам врх Ловена, такозвана Ловћенска капа, има један облик пирамиде, изванредо лепо и деликатно моделиране, која сама по себи представља природни споменик – маузолеј, онакав какве су стари Египћани подизали уз велике жрвте, па мислим да је без смисла градити споменик на споменику.

Савременици Његошеви имали су велико поштовање према њему и љубав према њему и сигурно је да би му и у оно доба подигли велелепни споменик. Али, поштујући његову жељу, однели су га у планину да почива у нетакнутој природи. И мислим да би за све садашње и будуће генерације ова жеља великог песника требало да буде изнад свих туристичких и материјалних разлога. Говорим ово као уметник, без икаквих републичких, политичких и других мотива.“

Share This Article
Facebook Twitter Telegram Copy Link
Previous Article Орбаново дистанцирање од Кине
Next Article Србија у нападу на ЛШ: Звезда и Партизан отварају врата раја

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
TwitterFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Филм – Мис Стон

Ново трагање за идентитетом у југословенском филму дошло је до изражаја филмом "Мис Стон". Живојин…

By Журнал

Научно истраживање о електронском насиљу међу средњошколцима: Тиха пријетња у дигиталном простору

У савременом дигиталном добу, гдје су друштвене мреже постале саставни дио свакодневице младих, границе између…

By Журнал

Лов на руске мачке

У раздобљу између 15. и 18. вијека у Европи и Сјеверној Америци убијено је, углавном…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Друштво

Лекић прије 25 година говорио о НАТО бомбардовању: Злочин за који се морају установити одговорни

By Журнал
Друштво

Формула Живљења: Емотивни чворови

By Журнал
ДруштвоКултура

Мимовизија 25. септембра у Кваци 22 – Омиљени мимови, музика и разговор

By Журнал
ДруштвоНасловна 3

Душко Вујошевић за НИН: Власт неће мирно препустити Београд

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?