Пошто блиски односи мађарског премијера Виктора Орбана с Пекингом постају мета опозиције у пооштреној предизборној кампањи, влада сада покушава да се дистанцира од неких својих контроверзнијих политика према Кини, пише редакција Радија Слободна Европа на енглеском језику.
Нови потез Орбанове владе долази у тренутку када Петер Марки-Зај — конзервативни градоначелник малог града који се појавио као кандидат кога је изабрала коалиција опозиционих странака — представља, како многи кажу, најбољу шансу за збацивање Орбана у више од једне деценије.
У ономе што се обликује као тијесна трка уочи прољетних избора, Будимпешта усваја нови приступ, с обзиром на то да је Марки-Зај обећао да ће уздрмати односе земље с Кином и да ће циљати на пројекте које Кина финансира у тој земљи.
„Мађарска влада сада шути о таквим контроверзним питањима везаним за Кину и покушава да нагласи свијетлу страну [кинеско-мађарских] веза, попут количине кинеских инвестиција које се сливају у земљу“, рекао је РСЕ Тамас Матура, асистент на Корвинус универзитету у Будимпешти.
Под Орбаном, који је на тој функцији од 2010. године, Мађарска је изградила блиске везе с Кином.
Односи су се додатно проширили у оквиру политике „отварања према Истоку“ мађарског лидера с циљем да се његују блиски односи с Пекингом и Москвом како би се привукле инвестиционе и економске могућности за земљу.
Орбан је од тада отворио врата низу контроверзних кинеских иницијатива у земљи – укључујући универзитет у Будимпешти који финансирају Кинези и жељезничку пругу до Београда, као и набавку кинеских респиратора и вакцина током пандемије – које су се нашле на нишану опозиције због забринутости око дуга и корупције.
С анкетама које показују да је Марки-Зај изједначен с Орбановом странком Фидес, опозициони кандидат је покушао да у центар пажње гурне Орбанове контроверзне везе с Кином позивајући на ревизију односа Мађарске с Пекингом.
Опозициони кандидат је такођер оптужио Орбана за корупцију у преговорима о финансирању пруге Будимпешта-Београд, гђе је влада узела 20-годишњи кинески кредит од 1,9 милијарди долара и обећала да ће престати да се мијеша у напоре Европске уније којим се осуђује Пекинг због забринутости за људска права у Хонгконгу и кинеској провинцији Западни Синђијанг.
У Бриселу, више званичника ЕУ упознатих с политиком Уније према Кини изјавило је за РСЕ да мађарски званичници нису изразили противљење обнављању санкција Пекингу због Синђианга, великим дијелом због тога што Будимпешта жели да избјегне покушаје опозиције да критикује Орбана због његових веза с Кином.
„Све се мора преиспитати и прегледати и сва корупција мора бити идентификована“, рекао је Марки-Зај за Саут Чајна морнинг пост. „Жељезничка пруга Будимпешта-Београд и набавка вакцина морају се поново размотрити и независни органи власти то морају детаљно да провјере.“
Макри-Зај и ‘отварање према Истоку’
Марки Зај нагнао је Орбанову владу да се упусти у жестоке акције у земљи и иностранству када је ријеч о њеној политици према Кини.
Овај заокрет се посебно осјетио у Бриселу, гђе су мађарски званичници били вољни да притекну у помоћ Пекингу како би изнудили више кинеских инвестиција и задржали дипломатску подршку због његовог демократског назадовања, које је било у фокусу честих сукоба између Будимпеште и ЕУ.
Мартовске узвратне санкције између Брисела и Пекинга због кинеског кршења људских права у Синђијангу, мађарски министар вањских послова Петер Сијарто осудио је као „бесмислене, самоодважне и штетне“ мјере.
Будимпешта је у априлу и мају била једина од 27 земаља чланица ЕУ која је ускратила подршку казненим мјерама као одговор на то што је Пекинг увео закон о националној безбједности Хонг Конгу и од тада је блокирала све будуће мјере.
Међутим, иза кулиса у Бриселу, званичници ЕУ упознати с тим питањем изјавили су за РСЕ да је Мађарска до сада наговијестила да се неће противити продужењу мјера око Синђијанга јер усред надолазећег изборног циклуса покушава да избјегне причу о блискости с Кином.
Због својих веза с Кином, Мађарска се такођер све више налази по страни у Централној и Источној Европи.
Нова влада у Чешкој Републици саопштила је да ће преузети више супротстављајући став према Пекингу, док је долазећа коалиција у Њемачкој такођер позвала на преиспитивање политике Берлина према Кини након што се канцеларка Ангела Меркел удварала Пекингу као партнеру.
Неколико земаља у региону такођер је поздравило министра вањских послова Тајвана на значајној европској турнеји у октобру, док је Литванија била умијешана у напету препирку с Пекингом око веза те балтичке земље са Тајпејом.
Изгледа да ће те тензије расти.
Кина је 21. новембра смањила дипломатске односе с Литванијом због отварања тајванске канцеларије у Виљнусу. У међувремену, Брисел ради на новом закону о ланцу снабдијевања због дубинске анализе и на законима против принуде који би такођер могли да буду усмјерени на Кину и да покваре односе с Пекингом.
Матура сматра да то доводи Орбанову владу у незгодну ситуацију јер настоји да управља растућим антикинеским осјећањима међу сусједима Мађарске.
„[Ово] може повећати значај Орбана у очима Кине, пошто је он један од посљедњих пријатеља Пекинга у цијелој ЕУ“, рекао је он. „У међувремену, он не може да пружи велику подршку Кини усред кампање… Тако да вјерујем да је Орбан [за] сада прихватио приступ да сачека и види.“
Прољетни избори
Мађарски пројекти под Орбаном које финансира Кина нису били поштеђени скандала, али аналитичари кажу да је централно питање за Марки-Заја уочи избора да ли то има ођека код бирачког тијела.
„Дефинитивно постоји покушај да се питање Кине увуче у изборну кампању, али остаје да се види да ли ће то бити успјешно“, каже за РСЕ Доминик Истрате, аналитичар консултантске куће Кесарев.
Забринутост због корупције прати пројекат жељезнице Будимпешта-Београд од када је први пут предложен 2014. године, а владина набавка вакцине Синофарм кинеске производње такођер је била уплетена у контроверзе због високих трошкова и оптужби за корупцију.
Међутим, план за изградњу будимпештанског кампуса за престижни Шангајски универзитет Фудан наишао је на највећу осуду јавности. Процјењује се да је око 10.000 људи изашло на улице главног града у јуну, након што су процурили документи показали да ће влада узети кредит од 1,5 милијарди долара од кинеске банке како би покрила већину трошкова.
Орбан је од тада рекао да ће одржати референдум о том питању, али се такво гласање суочава са све већом неизвјесношћу.
Пројекат Фудан и даље је непопуларан код бирача, а августовска анкета показује да се више од двије трећине Мађара противи кампусу. Чланови мађарске опозиције – укључујући градоначелника Будимпеште Гергелија Карачоња – такођер инсистирају на референдуму широм земље о кампусу који може да се укључи на гласању за савезне изборе. Међутим, то се тренутно суочава с неколико правних изазова који би могли да га одложе до избора 2022.
Иако је критиковао кинеске мегапројекте који су од Орбана добили зелено свјетло, Марки-Зај је такођер настојао да се пажљиво позиционира као неко ко није против Кине. Градоначелник малог града Ходмезовашархеља рекао је да су кинеске инвестиције добродошле све док су на „обострано корисној основи“, додајући да поштује успјехе Пекинга.
Орбанова влада је у међувремену преусмјерила своју пажњу на друга питања која би могла да подстакну бираче и дефинишу изборе.
Присталице странке Фидес већ су изјавили да ће бити „великог мијешања САД“ у изборе 2022., фокусирајући се на вријеме које је Марки-Зај провео у САД као доказ да он заступа стране интересе.
Орбанова влада је такођер предложила референдум о актуелним законима који ограничавају могућност школа да предају предмете о хомосексуалности и трансродним питањима, које је премијер представио као дио „идеолошког рата“ с Европском унијом.
„На крају крајева, избори ће бити референдум о Орбановој способности да влада и о томе гдје се земља налази након 11 година Фидеса“, рекао је Истрате. „На крају, избори ће се свести на унутрашња политичка питања.“
Reid Standish и Balint Szalai
Извор: Радио Слободна Европа