Новинске текстове дијелим на оне са идејом и оне безидејне. Безидејних текстова је највише. Безидејни текстови имају наоко лијепа паковања и наслове разних типова од бомбастичних, до болећивих. Шљаште се, шарене у аналогијама, шепуре цитатима, издишу у уздасима, црвене се од поклича. Ако их ваше читалачко око успије поднијети до краја будите сигурни да у мозгу од њих неће остати ништа више од трага неког огласа који вам искаче на екрану мобилног телефона. Колико год бирали опцију не приказуј овај оглас и одговарали на питање зашто вас оглас не интересује он ће се поново појављивати. Тако вам је и са безидејним текстовима. Обнављају се независно од времена и догађаја.
У малој Црној Гори готово је немогуће заобићи препреке које су затегле историја и политика. Преко 90% текстова који се од јутра до вечери нуде читаоцима су из сфере државне епопеје или нечега с њоме повезаног. Досадни безидејни текстови.
Због таквог текстуалног мноштва помислим да се налазим у огромном магазину велепродаје гдје се мимоилазе виљушкари који на вишеспратне широке полице дижу сандуке с натписима Идентитет, Достојанство, Нација, Држава, Предсједник, Издајници, Патриоти, Суверенитет, Црква…. Сами Бог зна што је све спаковано у тим великим контејнерима, ко је разврставао и слагао њихове садржаје и имају ли уопште рок трајања. Од количине депоноване робе и самим магазинима је име постало тијесно. Не зову их више магазинима већ логистичким центрима. У логистичким центрима не можете ништа дотаћи, пробати, омирисати, купити. Постоје само поруџбенице и отпремнице. Из логистичких центара се у огромним количинама дистрибуирају безидејни текстови. Идите на пијацу. Поразговарајте с људима. Тамо ће вам се разјаснити све смутно што се врти око натписа на контејнерима из Логистичких центара.
Сазнаћете од чега пати држава, чему служи и коме је битна историја, колико су застареле и бајате издаје и патриотизми, како се багателишу партије кад су практичне стваре у питању, зашто се хуморно доживљавају и власт и опозиција.
Пијачни продавци, купци, радозналци, пролазници, сабесједници знају у чему је проблем. Непогрешиво осјећају и намјере и противуречности и трулости и занимљивости и љепоте нашег друштва. Повриједи ме када неки посланик у Скупштини Црне Горе каже “Нијесмо на пијаци”. Пијаца је животнија од логистичког центра и у свом послу успјешнија од Скупштине која је с логистичким центрима повезана. Зато дубоки наклон пијаци из кризе у коју нам је држава запала.
Ранко Рајковић
