Istočni delovi Nemačke i tri decenije posle ujedinjenja kaskaju za zapadnim. Ali, sada u taj region stižu ogromne investicije koje se vrte oko proizvodnje električnih automobila.
Fred Maro sa prozora kancelarije gleda zelene površine u centru Gubena. Ova istočnonemačka varoš, koju samo granica i reka dele od poljskog grada-blizanca, retko kada dospe na naslovne strane.
Ali sada, kaže gradonačelnik Maro, Guben je postao simbol nove snage istoka Nemačke da privuče velike investicije u tehnologije budućnosti.
Ovde nemačko-kanadski Rok Teh Litijum planira prvo evropsko postrojenje za proizvodnju litijum-hidroksida, ključnog materijala za proizvodnju automobilskih baterija. Cilja se 24.000 metričkih tona godišnje, dovoljno za pola miliona automobila.
Neka nova radna mesta
Guben je, kao i veći deo nekadašnje DDR, posle nemačkog ujedinjenja dugo tražio sebe. Stare industrije su nestajale, broj stanovnika je prepolovljen.
Novi udarac je stigao pre dve godine, kad je nacionalni parlament odlučio da se više u Nemačkoj ne kopa ugalj – a u oblasti Gubena se odvajkada vadio lignit.
„Kad je debata o izlasku iz uglja počela pre nekih pet godina, mi smo zbili redove i mozgali šta bi moglo da nam donese druga radna mesta“, kaže Maro za DNJ. „Bilo je jasno da moramo da privučemo nove firme i da njima trebaju pogodne lokacije – nismo časili časa, već smo obezbedili dozvole da se grade nove fabrike u našem ogromnom industrijskom parku.“
Rok Teh Litijum investiraće oko 470 miliona evra, i povesti trku za elektromobilnost u Evropi. To dobija na težini nakon što je Evropska komisija načelno odlučila da od 2035. godine zabrani prodaju novih automobila na benzin i dizel.
„Guben se već razvijao kao industrijsko sedište i ima direktnu železničku vezu kojom ćemo izbeći transport kamionima“, kaže nam Markus Brigman, prvi čovek Rok Teha.
Mušterije su u blizini
Prelomilo je možda ono što se dešava na istoku Nemačke, najviše u pokrajini Brandenburg oko Berlina, a što je ravno industrijskoj revoluciji. Ovde američki Tesla gradi „giga-fabriku“ električnih vozila, a divovski hemijski koncern BASF praviće katode neophodne za litijum-jonske baterije.
„Sve je ovde, od proizvodnje električnih vozila do baterija, ali nije bilo litijum-hidroksida – tu mi ulazimo u igru. Strateški smo u Gubenu na pravom mestu, sa potencijalnim mušterijama u blizini“, kaže Brigman.
Istočnu Nemačku, deo zemlje koji tri decenije posle ujedinjenja i dalje ekonomski kaska za zapadom, sada oživljava elektromobilnost.
„Da je Nemačka nastavila da forsira motore sa unutrašnjim sagorevanjem, bilo bi mnogo teže da se prigrabi veliki deo kolača elektromobilnosti“, kaže nam Klaus Dol, sa Fraunhoferovog instituta za istraživanje sistema i inovacija.
„Velika prednost istočne Nemačke je što ne manjka prostora za velike projekte, a građevinski prostor je mnogo teže naći na zapadu“, kaže Dol. „Lokalne samouprave se dosta trude da privuku biznise, često rade sa manje birokratije i brže.“
Mnogo slobodnog terena u Grinhajdeu kod Berlina privuklo je i Teslu. Jer, oni grade na 300 hektara, što odgovara površini od 400 fudbalskih terena.
Brige zbog gasa
Još nešto govori u prilog istoka, posebno u doba kad je snabdevanje energijom postalo neizvesno. „Energija iz obnovljivih izvora pokriva 95 odsto potreba istočne Nemačke i to je ključno za mnoge investitore“, kaže Robert Herman, direktor agencije Trejd&Invest.
Problem sa tim je stanje koje se opisuje kao „tamna tišina“ – kad je tiho, bez vetra, a istovremeno tmurno bez sunčevih zraka. Tada vetroparkovi i solarni paneli ne pomažu, i mora da se posegne za naftom ili gasom.
Zato gradonačelniku Gubena dodatne glavobolje zadaje rat u Ukrajini, kao i nagađanja o tome da bi Rusija mogla da uvede gasni embargo Nemačkoj.
„Investitori bi mogli da se popišmane zbog energetskih problema“, kaže Fred Maro. „Pitanje je kada ćemo biti u stanju da se skoro skroz odreknemo gasa – trenutno mi je to nezamislivo za mnoge industrijske grane, uključujući one koje posluju u Gubenu.“
Šef Rok Teh Litijuma pak kaže da investicija nije ugrožena. „Nadamo se da će biti alternativnog gasa iz drugih izvora, a planiramo da ga kasnije zamenimo vodonikom“, dodaje Brigman. „Ali, na početku će nam trebati prirodni gas, ili tečni gas, i uvereni smo da će biti dovoljno tečnog gasa da počnemo proizvodnju 2024. kako je i planirano.“
Izvor: Dojče Vele
