Источни делови Немачке и три деценије после уједињења каскају за западним. Али, сада у тај регион стижу огромне инвестиције које се врте око производње електричних аутомобила.
Фред Маро са прозора канцеларије гледа зелене површине у центру Губена. Ова источнонемачка варош, коју само граница и река деле од пољског града-близанца, ретко када доспе на насловне стране.
Али сада, каже градоначелник Маро, Губен је постао симбол нове снаге истока Немачке да привуче велике инвестиције у технологије будућности.
Овде немачко-канадски Рок Тех Литијум планира прво европско постројење за производњу литијум-хидроксида, кључног материјала за производњу аутомобилских батерија. Циља се 24.000 метричких тона годишње, довољно за пола милиона аутомобила.
Нека нова радна места
Губен је, као и већи део некадашње ДДР, после немачког уједињења дуго тражио себе. Старе индустрије су нестајале, број становника је преполовљен.
Нови ударац је стигао пре две године, кад је национални парламент одлучио да се више у Немачкој не копа угаљ – а у области Губена се одвајкада вадио лигнит.
„Кад је дебата о изласку из угља почела пре неких пет година, ми смо збили редове и мозгали шта би могло да нам донесе друга радна места“, каже Маро за ДЊ. „Било је јасно да морамо да привучемо нове фирме и да њима требају погодне локације – нисмо часили часа, већ смо обезбедили дозволе да се граде нове фабрике у нашем огромном индустријском парку.“
Рок Тех Литијум инвестираће око 470 милиона евра, и повести трку за електромобилност у Европи. То добија на тежини након што је Европска комисија начелно одлучила да од 2035. године забрани продају нових аутомобила на бензин и дизел.
„Губен се већ развијао као индустријско седиште и има директну железничку везу којом ћемо избећи транспорт камионима“, каже нам Маркус Бригман, први човек Рок Теха.
Муштерије су у близини
Преломило је можда оно што се дешава на истоку Немачке, највише у покрајини Бранденбург око Берлина, а што је равно индустријској револуцији. Овде амерички Тесла гради „гига-фабрику“ електричних возила, а дивовски хемијски концерн БАСФ правиће катоде неопходне за литијум-јонске батерије.
„Све је овде, од производње електричних возила до батерија, али није било литијум-хидроксида – ту ми улазимо у игру. Стратешки смо у Губену на правом месту, са потенцијалним муштеријама у близини“, каже Бригман.
Источну Немачку, део земље који три деценије после уједињења и даље економски каска за западом, сада оживљава електромобилност.
„Да је Немачка наставила да форсира моторе са унутрашњим сагоревањем, било би много теже да се приграби велики део колача електромобилности“, каже нам Клаус Дол, са Фраунхоферовог института за истраживање система и иновација.
„Велика предност источне Немачке је што не мањка простора за велике пројекте, а грађевински простор је много теже наћи на западу“, каже Дол. „Локалне самоуправе се доста труде да привуку бизнисе, често раде са мање бирократије и брже.“
Много слободног терена у Гринхајдеу код Берлина привукло је и Теслу. Јер, они граде на 300 хектара, што одговара површини од 400 фудбалских терена.
Бриге због гаса
Још нешто говори у прилог истока, посебно у доба кад је снабдевање енергијом постало неизвесно. „Енергија из обновљивих извора покрива 95 одсто потреба источне Немачке и то је кључно за многе инвеститоре“, каже Роберт Херман, директор агенције Трејд&Инвест.
Проблем са тим је стање које се описује као „тамна тишина“ – кад је тихо, без ветра, а истовремено тмурно без сунчевих зрака. Тада ветропаркови и соларни панели не помажу, и мора да се посегне за нафтом или гасом.
Зато градоначелнику Губена додатне главобоље задаје рат у Украјини, као и нагађања о томе да би Русија могла да уведе гасни ембарго Немачкој.
„Инвеститори би могли да се попишмане због енергетских проблема“, каже Фред Маро. „Питање је када ћемо бити у стању да се скоро скроз одрекнемо гаса – тренутно ми је то незамисливо за многе индустријске гране, укључујући оне које послују у Губену.“
Шеф Рок Тех Литијума пак каже да инвестиција није угрожена. „Надамо се да ће бити алтернативног гаса из других извора, а планирамо да га касније заменимо водоником“, додаје Бригман. „Али, на почетку ће нам требати природни гас, или течни гас, и уверени смо да ће бити довољно течног гаса да почнемо производњу 2024. како је и планирано.“
Извор: Дојче Веле
