Пише: Лидија Глишић
Када је на самом прелазу 20. вијека у нови миленијум Сергеј Кара-Мурза писао о манипулацији свијешћу, то вјешто руковање људима као објектима није назвао насиљем, већ искушењем. Јер, како је тврдио, сваком човјеку је дата слобода духа и воље. Нијесам сигурна да би данас, након четврт вијека искуства трећег миленијума, могао рећи исто.
У књизи „Сајферпанкс – слобода и будућност интернета“, Џулијан Асанж упозорава: „Како се државе сједињују са интернетом и како будућност наше цивилизације постаје будућност интернета, мораћемо да редефинишемо однос силе. Уколико то не урадимо, универзалност интернета сјединиће човјечанство у једну огромну мрежу масовног надзора и масовне контроле.” Сајферпанкери (цyфер-шифра и пунк-панк) заговарају употребу криптографије као средства за заштиту приватности и остварење политичких и друштвених промјена.
Ових дана велику буру у јавности изазвао је оснивач апликације за размјену порука Телеграм, Павел Дуров, оптуживши шефа француске обавјештајне службе да је од њега тражио да блокира канале ове апликације који подржавају опозицију у Румунији, тврдећи да је интерес Париза контрола политичких процеса у Молдавији, Румунији и Украјини.
Истина или не, ова могућност утицаја на изборну вољу грађана је сама по себи упозорење, док ми и даље вјерујемо да правимо сопствене изборе. Зато би било вицкасто, да није застрашујуће, оно што је Асанж рекао: “Мобилни телефон је у ствари справа за праћење помоћу које можемо и да зовемо људе”.
Манипулација и пропаганда коју су користили традиционални масовни медији, из перспективе утицаја данашњих савремених технологија, изгледају као наивна дјечја игра. Друштвене мреже као наставак традиционалних медија, прескочиле су баријеру која их је дијелила од гледалаца и слушалаца, претворивши кориснике у непосредне учеснике, а неријетко и у саме креаторе садржаја. Алгоритми ће различитим људима нудити прилагођене садржаје, али и успјешно манипулисати њиховим емоцијама у циљу остварења комерцијалних, политичких или других интереса.
Комерцијални интереси зависе од ангажмана корисника на мрежама. Коришћењем алгоритама који утичу на њихове реакције и њихове кликове од чега зависи зарада, ствара се нови тип економске моћи. Наши подаци које при том остављамо у непрегледним лагумима интернета, постају сировина новог капитализма који Шошана Зубоф назива надзорним. “Губитак приватности је цијена изобиља информација и других дигиталних добара која су нам на располагању кад, гдје и како хоћемо.”
Политички интереси имају своје циљеве – да обликују јавно мњење. Ботови, фарме тролова, плаћени инфлуенсери усклађују наративе, таргетирају јавност и обликују свијест често истовремено на више језика, тржишта и платформи.
У данашњем глобалном свијету нема више локалних тема, а глобални утицаји траже глобалне битке. Њих бију најјачи да би постали још јачи, њима су друштвене мреже ново бојно поље за утицај меком моћи.
Ту “меку” манипулацију алгоритмима који обликују понашање корисника без њихове свјесне спознаје о томе, професорка са Харварда, Ребека Лемов назива инжењерингом емоција.
Зато алгоритми у дигиталном свијету не бирају истину, јер су стручњаци на пољу манипулација одавно утврдили да људе на интернету могу да увјере у било шта. Умјесто истине, алгоритми ослушкују реакције корисника, опипавајући им пулс који по потреби убрзавају или успоравају.
„Оно што је некад било лабораторијско испирање мозга, данас је интегрисано у ваш телефон”, каже професорка Лемов упоређујући експерименте над америчким војницима у Корејском рату (гдје су испитивани начини да се обликује воља човјека), и данашње дигиталне платформе које „испитују“ милионе корисника у стварном времену. Фејсбуков експеримент над близу 700 хиљада корисника који о томе нијесу имали појма, потврда је ове грубе злоупотребе.
На крају, шта нам поручују поменути аутори овог нашег дигиталног доба?
Шошана Зубоф:
Да би дигитална будућност била наш прави дом, ми морамо да је уредимо. Ми морамо да знамо. Ми морамо да одлучимо о томе ко одлучује. Ово је наша борба за будућност по мјери човјека.
Ребека Лемов:
Више није питање да ли се нама манипулише, већ да ли још можемо да препознамо што мислимо сами, а што нам је сервирано да мислимо? Борба за истину постаје борба за лични интегритет.
Џулијан Асанж:
Мислим да ће једини људи који ће бити у могућности да задрже слободу какву смо имали прије рецимо 20 година – јер је држава надзора до сада доста ствари елиминисала иако ми тога нијесмо свјесни – они који су високо образовани кад је у питању унутрашњост система. То ће бити само она високотехнолошка побуњеничка елита која је слободна.
Извор: РТЦГ
