(Foto: Radio Slobodna Evropa)
Niko nema iluzija da će vlasti ispuniti zahteve postavljene na masovnom protestu u ponedeljak 8. maja, nakon što su prošle sedmice dva krvava pohoda ostavila Srbiju u šoku. Osim ostavke ministra obrazovanja Branka Ružića, koja se ionako desila, u proglasu su tražene smene na vrhu Ministarstva policije i BIA, u telu za nadzor elektronskih medija, zabrana rijalitija i oduzimanje licence televizijama Pink i Hepi. Doduše, neki kao predostrožnost vlasti tumače prekid emitovanja „Zadruge“ na Pinku, rijaliti-sapunice koja je označena kao oaza nasilja i prostakluka. No, jedno je pauza u emitovanju, a zabrana nešto drugo.
Zato bi, kako za DW potvrđuju izvori u opoziciji, u petak 12. maja protestna kolona trebalo da prošeta od Skupštine do mosta „Gazela“, koji će i blokirati na neko vreme.
Nakon toga će se pred šarenu grupu opozicionih partija – od zelenih, do desničarskih – postaviti pitanje: šta dalje? Kako se čuje u tim krugovima, neki su za obuhvatnu blokadu beogradskih ulica, drugi za dostojanstven protest koji bi primorao vlast na pogrešne poteze. Izgleda da će odgovor dati masovnost idućeg skupa, kada će se videti da li su ljudi u ponedeljak došli zbog tuge, gneva i solidarnosti, ili su osim toga spremni da slede opozicionu taktiku protesta.
Neophodni protesti, uprošćeni zahtevi?
Protesti su potrebni, smatra politički filozof Filip Balunović, jer dva masovna ubistva „nisu incident“. „Oni su nuspojava naših društvenih i političkih problema i treba ih podići na najviši društveni i politički nivo“, kaže Balunović za DW. „Decenijama unazad imamo nasilje u javnom prostoru, vršnjačko nasilje, ubistva. Nikad nismo imali da dete ubija drugu decu. Ali, čak i da ne uvezujemo taj slučaj s našim društvenim patologijama, on je dovoljno snažan da širom otvori vrata svih naših problema. Imamo razloga da tragamo za mozaikom uzroka“, dodaje on.
Kako smatra Balunović, opozicija je dobro odigrala što je proteste označila „protestima protiv nasilja“. Sami zahtevi, kaže, pokušaj su da se nađu „instant-odgovori na kompleksna i škakljiva pitanja“. „Razumem da moraju da izađu s nekakvim zahtevima, pa su stavili na listu ono što je moglo da bude na listi i pre tragedija.“
Blaži među analitičarima naklonjenim vlastima su zamerili slično. Sociolog Vladimir Vuletić ima, kako kaže, razumevanja što opozicioni političari koriste priliku, ali nema što se kompleksne pojave svode na proste zahteve. „Izgleda kao u Nušićevoj ’Ožalošćenoj porodici’ – ljudi su se kao okupili da žale za pokojnikom, ali u stvari gledaju da izvuku nekakvu ćar i korist. Ali opet, to je na neki način posao političara“, rekao je Vuletić na televiziji B92, na šta je voditelj dodao: „Pa makar i politički lešinarili.“
Vlast tuče iz svih oružja
Izgleda da je „političko lešinarenje“ propisana ili makar omiljena sintagma medija bliskih vlastima. Istu etiketu je na naslovnici objavio bulevarski list Informer, dok je Alo naslovio: „Malo im je krvi, traže još“. Na tom fonu su i izjave vladajućih političara, koje prvi intonira predsednik Srbije i SNS Aleksandar Vučić. On se u nedelju dana čak šest puta „obratio“ građanima, najavljujući za 26. maj skup svojih pristalica u Beogradu, „najveći ikada“.
„Šta ćete, da nama zabranite da nikada nemamo skup“, upitao je Vučić, tvrdeći da nije u pitanju „kontramiting“ i da bi opozicija ukinula pravo na drukčije mišljenje. „Jedino pravo koje žele da postoji je pravo da nam otkidaju glave, da nas jure dok plivamo po Savi i Dunavu, dok nam siluju majke i ništa od toga ne kriju.“
Kako ocenjuju neki politički komentatori, Vučić je i dva tragična masakra pretvorio u priču o sebi, a kao najveći problem zemlje opet označio – opoziciju. „Iskreno, bio sam iznenađen Vučićevim potezima, ali ne u moralnom smislu, već u političkom“, kaže o tome Balunović. „Počeo je politički da greši u odnosu na svoje birače.“ „I Vučićevi birači su u stanju šoka, treba im da dišu. On je pre nego što su ljudi došli sebi počeo da udara politički. To je suludo, a uveren sam da jedan broj njegovih birača i saradnika misli da je neprimereno. Reklo bi se da mu se malo uvukao strah. Ovo je verovatno najveći izazov otkako je došao na vlast“, smatra Balunović.
A šta na izborima?
Premda vlast pominje i mogućnost ostavke kompletne vlade i novih izbora, poznavaoci prilika ne veruju da Naprednjacima odgovara izlazak na birališta dok su ljudi pod utiskom tragedija. Narednog proleća ionako su na redu lokalni izbori, pa je izgledno da bi s njima mogli da se održe i parlamentarni, a možda i predsednički, ukoliko Vučić odluči da sa Andrićevog venca pređe u Nemanjinu 11. No, pitanje je koliko rascepkana opozicija može tu da dobije, posebno jer se sve otvorenije priča o vraćanju cenzusa na pet odsto. Pre svega je pitanje da li SNS uopšte može da izgubi izbore koje sama organizuje.
Filip Balunović kaže da krize mogu da donesu rast opozicionim akterima, ali da oni, pojedinačno slabi, eventualno mogu da pobede u šarenoj velikoj koaliciji.
No, kako dodaje, sve ukazuje na to da vlast jednog dana ne može otići mirno, jer je te mostove davno porušila. „Ne radi se tu o Vučićevom sklopu ličnosti, već je interesna mreža koju je uspostavio toliko razgranata i duboka da znači veliku turbulenciju za mnoge koji od ove vlasti profitiraju.“ „Ne kažem da će ovde biti revolucije, ali uvek su kod mogućih promena jaki kontrarevolucionarni impulsi. Mnogi će zapeti rukama i nogama da se održe“, zaključuje Balunović.
Nemanja Rujević
Izvor: DW
