Ako ga ne imenuje, predsednik Crne Gore rizikuje da se nađe na dnevnom redu parlamenta i bude smenjen, jer bi time dvaput uzastopno prekršio Ustav
Podgorica – U skladu s odredbama upravo izmenjenog Zakona o predsedniku, skoro je izvesno da će do kraja godine biti izabrana nova vlada, na čijem čelu će biti lider Demosa i poslanik Miodrag Lekić. Parlamentarna većina je pre nekoliko meseci postigla dogovor i Lekića predložila Đukanoviću za mandatara, ali je on odbio da ga imenuje. Zbog toga su usledile izmene Zakona o predsedniku koje ga obavezuju da poštuje volju većine i da mora da dodeli mandat onome za koga se opredeli većina poslanika u crnogorskom parlamentu.
Procedura izbora počela je slanjem, pa ponovim vraćanjem izmenjenog zakona „zbog greške u nazivu”. Predsednica parlamenta Danijela Đurović juče je saopštila da je skupština ispravljenu verziju poslala Đukanoviću na potpisivanje.
Ako Đukanović ispoštuje Ustav i potpiše izmene propisa koji spore on i njegova Demokratska partija socijalista (DPS), to bi značilo ubrzavanje postupka za izbor Lekićevog kabineta. Ne učini li to do četvrtka uveče, kako nam je rečeno u Skupštini Crne Gore, zakon će Službenom listu uputiti predsednica parlamenta. Danom objavljivanja stupiće na snagu.
Neimenovanjem Lekića za mandatara Đukanović rizikuje da se nađe na dnevnom redu parlamenta i bude smenjen, jer bi time dvaput uzastopno prekršio Ustav Crne Gore. Pošto je parlamentarna većina odbila zahtev Đukanovića za skraćenje mandata Skupštini Crne Gore, a s obzirom na to da je rok za formiranje vlade 90 dana od imenovanja mandatara, to znači da bi rok za formiranje vlade bio kraj godine, jer će izmene Zakona biti objavljene u Službenom listu u petak. Naime, vladajuća koalicija saopštava da izmene zakona „važe retroaktivno i da rokovi za formiranje vlade teku od momenta kad u skupštini nije prihvaćen predlog Đukanovića za skraćenje mandata, odnosno 30. septembra”.
Odluka skupštine da se Đukanoviću precizno definišu ovlašćenja naišla je na oštre kritike opozicije, koja je s organizacijom komita i sloganom „Ima nas” organizovala proteste i sukobe s policijom ispred zdanja parlamenta. Usprotivila se i Venecijanska komisija (VK), u kojoj dirigentsku palicu drže Đukanovićevi poverljivi kadrovi, bivši ambasador u SAD Srđan Darmanović i bivši ministar pravde Zoran Pažin.
Šef delegacije EP za Crnu Goru Vladimir Bilčik saopštio je: „Sastanak Parlamentarnog odbora Evropske unije i Crne Gore za stabilizaciju i pridruživanje otkazan je zbog usvajanja kontroverznog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o predsedniku u Skupštini, koji je direktno u suprotnosti s hitnim mišljenjem VK”.
Lider Nove srpske demokratije Andrija Mandić kaže za „Politiku” da Đukanović nije hteo da da mandat Lekiću i da time „nije želeo da ispuni svoju ustavnu obavezu, nego je odustao od ispunjavanja vlastite dužnosti”.
„Parlament se nalazi na pola mandata, dok je predsedniku Crne Gore ostalo još samo nekoliko meseci do kraja mandata. Parlamentarna većina traži i ima pravo na to da konstituiše vladu onako kako to predviđaju demokratski standardi”, kaže Mandić.
Podseća da je Crna Gora „prvi put demokratskim putem promenila vlast 30. avgusta 2020. godine, međutim, nakon te velike pobede neki ljudi su počeli brutalno da se mešaju u unutrašnje stvari zemlje”.
„Svi smo time bili zaprepašćeni, jer držimo da je Crna Gora država koja ima svoja pravila, Ustav, zakone. Odjednom su se mnogi iz ambasada razmileli od stranke do stranke kako bi objašnjavali kakvu bi to vladu trebalo da ima Crna Gora, ko može, a ko ne može u nju. Pa kad su sastavili prvu vladu, ista ta grupa činovnika se potrudila da prepakuje i drugu vladu, koja bi bila podržana od opozicije”, konstatuje Mandić i dodaje: „Oni nastavljaju s takvim nedozvoljenim ponašanjem i ovog puta, tražeći da skupština ne treba da radi svoj posao i da donosi zakone na osnovu kojih se vlada u Crnoj Gori”.
Izvor: Novica Đurić/politika.rs
