Ovo što se sada događa između, sa jedne strane, država Višegradske grupe (koje predvode Poljska i Mađarska) i, sa druge strane, ostalih država Evropske unije (pre svih, država iz germansko-protestantsko-liberalnog dela EU) dokaz je da se EU, odnosno, Evropa deli na tradicionaliste sa istoka i transhumaniste sa zapada. Liberali dominiraju na zapadu Evrope, a konzervativci na istoku Evrope. Zapadni evropski blok čine države zapadne i severne Evrope, a istočni evropski blok države srednjoistočne i jugoistočne Evrope.
Glavno pitanje je kom bi se bloku priklonile katoličko-romanske (Francuska, Italija i Španija) – pravoslavnom ili protestantskom bloku. Navodno neutralne države, poput Švajcarske i Švedske, bile bi u bloku sa germanskim narodima i liberalnim državama, kao i Velika Britanija, koja je izašla iz EU. I Škotska će se možda odvojiti od Velike Britanije, ali ako se Evropa bude delila, sve protestantske države biće deo istog bloka. Nemačka i Austrija u budućnosti mogle bi da priđu istočnom bloku, jer će u Nemačkoj i Austriji, za nekoliko decenija, većinu činiti migranti iz srednjoistočne i jugoistočne Evrope i iz Azije i Afrike. Do tada, ostaće pod kontrolom globalista ili Imperije.
Pravoslavne balkanske države Rumunija, Bugarska i Grčka bez obzira što su u EU/NATO, bliže su bloku za odbranu tradicionalnih porodičnih vrednosti, koji predvode države Višegradske grupe i Rusija. Slovenija, Hrvatska, Albanija i baltičke države kolonije su SAD i Velike Britanije i to će još dugo da ostanu. Poljska i Ukrajina u sukobu su sa Rusijom i pod uticajem su neoliberala iz SAD i Velike Britanije, ali i papista. Nadam se da će tradicionalisti, koji čine većinu u Poljskoj i Ukrajini, shvatiti da bez Rusije kao saveznika (i pod uslovom da se Rusija oslobodi kulturne i ekonomske okupacije), ne mogu da pobede globaliste i transhumaniste sa Zapada, i sa druge strane, da Rusija neće ponavljati greške imperijalne Rusije i SSSR-a u odnosima sa državama koje su bile deo SSSR-a i Varšavskog pakta. Poljska, a posebno Ukrajina i Rumunija nalaze se između, sa jedne, strane Rusije i Belorusije, i sa druge strane, Češke, Slovačke, Mađarske, Srbije, Crne Gore, Bugarske, S. Makedonije i Grčke. Zato su važni dobri odnosi između Rusije i Ukrajine, Rumunije i Mađarske, Bugarske i Srbije… Zadatak svakog patriote, iz svakog od ovih naroda, koji želi dobro svom narodu jeste da radi na građenju dobrih odnosa između ovih naroda i država, tako da nas više ne dele nehrišćanski i neslovenski elementi. A to je, posebno, obaveza sveštenika svake nacionalne, autokefalne pravoslavne crkve. I možda je najveća odgovornost na Grcima, i verujem da na kraju neće izdati Pravoslavlje.
Na pravom putu su države Višegradske grupe, i Mađarska i Srbija, i u Češkoj je sve jači pritisak da se povuče priznanje nezavisnosti tzv. države Kosovo. Nedostaje sabornost između balkanskih pravoslavnih naroda, zato (što) je Pravoslavna Crkva pred raskolom. Balkanske pravoslavne države i države Višegradske grupe činile bi jezgro istočnog, hrišćanskog bloka, gde bi se pored Rusije, Ukrajine, Belorusije i još nekih država ZND u drugoj fazi možda mogle naći i Francuska, Italija i Španija (možda i Portugalija).
Međutim, da bi se to dogodilo, Vatikan kao glavni centar katoličko-romanskih država, morao bi da promeni hiljadugodišnju politiku prema Pravoslavnoj Crkvi i da odustane od pokatoličavanja pravoslavnih naroda, tj. Rimokatolička crkva morala bi da se vrati izvorima vere. Neko je uveren da je Vatikan na vrhu piramide moći i tzv. novog svetskog poretka, ali moje mišljenje je da su nehrišćanski centri moći iz nekatoličkih država, vojno najjačih i finansijski najmoćnijih država sveta, dugo iznutra menjali i osvajali Vatikan, što nije bilo teško, jer je Vatikan od početka iskvaren, tako da papa sad samo ispunjava zadatke koje su postavili globalisti iz nekatoličkih država. Protestantski narodi više nisu hrišćanski, a to neće biti ni katolički (evropski i latinoamerički) ako se ne vrate izvorima vere i ne naprave savez sa pravoslavnim narodima, državama i crkvama. Cilj papista je da pokatoliče protestantske i pravoslavne narode, što se nikad neće desiti, ali čak i kad bi u tome uspeli, u katoličkim narodima nestao bi svaki trag hrišćanstva i nadam se da postoje katolici koji vole Hrista Boga mnogo više od pape. Francuska, Italija i Španija postaće klasične kolonije (Francuzi i Italijani postaće manjine u matičnim državama) globalista čije je sedište u protestantsko-germanskim državama. U istočnom, hrišćanskom bloku, niko ne bi mogao da bude hegemon. Rusija ne može da okupira ni Poljsku i Ukrajinu, kamoli Francusku, Italiju i Španiju, jer nije finansijski jaka koliko i globalisti iz Njujorka i Londona, i Nemačke kao najbogatije države Evrope. Francuska, Italija ili Španija ne mogu da okupiraju Rusiju ili Balkan, to više nisu imperijalne sile, više su kolonije Imperije, posebno Italija.
Kremlj i reka Moskva
Sad su veće šanse da će katoličko-romanske ostati u savezu sa germansko-protestantskim državama – pod kontrolom bankstera, vakci-nacista i antihumanista – tako da uporište tradicionalista ostaju – Rusija, Srbija i države Višegradske grupe – pod uslovom da uspeju da se oslobode ekonomske okupacije lihvara sa Zapada. Ako države pravoslavno-slovenske civilizacije nisu u stanju da se izbore za ekonomsku nezavisnost ili stvaranje ekonomske unije između ovih država, ostaće kolonije (siromašni ili robovi) Imperije i neće doći do podele Evrope. Podela Evrope je nužna, ako želimo da budemo ekonomski nezavisni i da odbranimo tradicionalne porodične vrednosti – moramo se odvojiti od transhumanista i neoliberala čiji je cilj da unište tradicionalnu porodicu, sve što je hrišćansko. Ako papisti ostanu sluge globalista, nadam se da Mađari, Česi i Slovaci više neće slušati papu (Česi su uglavnom ateisti, a Slovaci i Mađari sve su dalje od Vatikana, a sve bliži Rusima i Srbima), i da će posle toga biti lakše pomiriti Poljake i Ruse. Poljska je u tom smislu daleko slobodnija i nezavisnija i više antifašistička država, od Hrvatske i Slovenije, ili baltičkih država. Veće su šanse i da katolička i keltska Irska postane deo istočnog bloka, nego slovenska Hrvatska, ili Estonija.
Veće su šanse i da Bosna i Hercegovina bude deo istočnog bloka. Ako bošnjački narod želi da brani tradicionalne porodične vrednosti, ako bošnjački narod ne želi da BiH ostane okupirana država, prirodni saveznici su srpski narod i pravoslavne države, a ne transhumanističke države. Nije realno ujedinjenje Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Srbije, a još je manje realno obnoviti Jugoslaviju – ove tri države mogu biti ponovo deo nadnacionalne zajednice ako uđu u EU, ili, ako se Evropa podeli, na hrišćanski istok i transhumanistički zapad. Na taj način bi srpski i bošnjački narodi, koji žive u ove tri države, postali deo nadnacionalne zajednice, a koja bi omogućila da i Srbi i Bošnjaci (naravno i svi ostali) u sve tri države imaju ista prava i da žive u miru, da neguju svoje tradicije i da razvijaju svoje privrede. Pošto u Evropi postaje nemoguć suživot između tradicionalista i transhumanista, preostaje da se države srednje, istočne i jugoistočne Evrope odvoje od zapadne Evrope i formiraju savez država. U taj savez mogle bi da uđu i neke bivše sovjetske države iz crnomorskog i kaspijskog regiona koje su islamske ili u njima žive i muslimani (kao i u Srbiji, Grčkoj, Severnoj Makedoniji i Bugarskoj). Dosta toga zavisi od ponašanja Turske koja još uvek ima veliki uticaj na muslimane sa Balkana i prostora od Crnog do Kaspijskog mora. Teško je tačno predvideti kako će se završiti neoosmanski imperijalni projekat. Velike su šanse da doživi totalni krah. Više nisu ni svi Turci muslimani, još manje su to Bošnjaci (još manje žele da budu Turci), a još manje žene u islamskim narodima žele da žive u islamskoj džamahiriji.
Sarajevo (Izvor: Wikipedia)
Dakle, najvažnije je da se spreči raskol u Pravoslavnoj Crkvi i da se u miru raziđemo sa Zapadom, a kad se formira istočni evropski blok, da se ostave otvorena vrata za dogovor sa katoličko-romanskim i islamskim državama kako da se odbrane verska prava i slobode i tradicionalne porodične vrednosti i da živimo u miru jedni pored drugih, i da se uspostavi strateško partnerstvo sa Kinom. Istočni evropski blok imao bi oko 300-400 miliona stanovnika, sve prirodne resurse neophodne za život i razvoj i vrlo brzo bi u ekonomskom, kulturnom i vojnom smislu prestigao zapadni evropski blok i SAD.
Kako bi svet posle toga izgledao? Evropa bi bila podeljena na dva bloka: na istočni, kao uporište hrišćanstva, gde je Rusija, i na zapadni, kao uporište antihumanista, gde su i SAD. Kanada, Australija i Novi Zeland ostali bi deo zapadnog bloka, isto kao i Japan i Izrael. Islamske države koje nisu kolonije Zapada ili na vlasti nisu fundamentalisti, kao i većina država Latinske Amerike, koje se bore protiv Imperije i antihumanista, bile bi bliže istočnom evropskom bloku. I Kina je u političko-vojnom smislu bliža Rusiji, nego SAD. Afrika bi ostala podeljena. Indija bi ostala negde između Zapada i Istoka, a možda i saveznik Zapada, kad Kina postane ekonomski i vojno najjača sila na svetu. Ako bi nastao takav multipolarni svet, to bi bio veliki udarac za globaliste sa Zapada, raspao bi se njihov finansijski sistem, u zapadnoevropskim i severnoameričkim državama mogle bi da se dogode i konzervativne revolucije, moglo bi da dođe do podele, na primer, SAD na konzervativne i liberalne države. Međutim, pre toga, ili baš u tom trenutku, globalisti bi pokušali to da spreče, na primer, tako što će vakci-nacisti da puste u svet neki mnogo opasniji virus nego što je to korona virus, a bili bi spremni da izazovu i svetski rat, samo da ne izgube dominaciju i sačuvaju Imperiju.
London tokom pandemije (Foto: Henri Nikols/Rojters)
To nikako ne sme da spreči pravoslavno-slovenske države da se odvoje od evroatlantske civilizacije, koja više nije hrišćanska civilizacija i da stvaraju multipolarni svet. Ako to ne urade, hrišćanski narodi će svakako nestati, preostali hrišćani će živeti u nehrišćanskim državama, gde će uglavnom biti progonjeni kao za vreme paganskog Rima. Evropa mora da se podeli, jer evropski nehrišćani ne žele hrišćanstvo u Evropi. Zapad ima svoje ideologije, istok ima svoju veru, a može i da se stvara nova politička teorija kao prva politička teorija pravoslavno-slovenske civilizacije. Da li postoji drugi put za pravoslavno-slovenske i narode Višegradske grupe, ako žele da ostanu slobodni i da sačuvaju svoje identitete, kulture, tradicije…? Kad se odvoje od Zapada i utvrde u veri i tradiciji, države istočnog bloka mogle bi jednog dana i Zapad da vrate na hrišćanski i demokratski put. Do tada je dužnost srednjoistočnoevropskih i balkanskih naroda koji su najbliži i izvorima Evrope i izvorima hrišćanstva da neguju evropske i hrišćanske vrednosti, da budu kulturno i ekonomski nezavisni, i iznad Istoka i iznad Zapada.
