Пише: Небојша Јеврић
Кукрика се предствљао као песник и волео је кафане у којима седе песници. Кад би се упио, надувао, нагутао таблета, рокнуо опијумом, јер он је био молотовац – ништа није одбијао, рецитовао је изазивајући ужас код друштвенополитички подобних песника, код постмодерниста који су писање о ничему сматрали основом д.п. подобности. На прсте су се могли набројати песници који нису посветили песму Маршалу Титу док је полако одумирао у Лајбаху.
Кад је умро изашла је књига “Кад те заболи душа” са свим тим песмама.
На насловној страни био је Титов портрет који је направљен од белих и плавих љубичица.
Сирочићи Јосипа Броза формирали су “Одбор за заштиту имена и дела Ј.Б.Т”
Стојећи на столици, столу, шанку… Кукрика је рецитаовао рецитацију коју је сам умотворио:
“Нећу да будем исти,
Доста ми је мита,
Доста револуције,
Партије и Тита.”
А онда су долазила по њега. Углавном.
У затвору су га после третмана гаравушама (недемократски пендреци за тридесет центиметара краћи од ових демократских али једнако ефикасни) водили код судије.
У затвору је Кукрика одбијао да ради.Као и на слободи.Сматрао је да рад понижава човека.Себе је доживљавао као мислиоца којем је било недопустиво да се бави било каквом физичком активновћу.
Имао је главу несразмерно велику у односу на тело и косо чело. Кад би ко о раду почео да прича он је збуњено гледао у саговорника буљавим плавим очима.
Био је еталон лењости. Никакве гаравуше га нису могле приморати да се помери из лежећег положаја. Био је скаполежина. Скаполежина је највећи ступањ лењости. Реч је пореклом из Баната али се Кукрики допадала. Кад би га питали шта је одговарао би :“скаполежина”.
Презирао је шанере.Кад би нам нестало пића на перманентним журкама Кукрика је узимао кофер и одлазио у мрак. Какви „чешаљ“,“ четка“ и остали обијачки алат. Он је од обијачког алата користио само циглу. Напунио би кофер пићем и давање парастоса преминулом руском лидеру Черењку могло је да почне.
Спавао је где би се затекао а долазио је са свих страна. У урбану легенду ући ће његово ноћење у мртвачници.
Од Дока, студента медицине, у “Коларцу” је добио шаку лекова.У том часу је почела рација.И Кукрика је изгутао пуну шаку са криглом пива.
Срушио се као свећа.
Дошла је хитна помоћ. Није давао знаке живота.
Однели су га у мртвачницу.
Пробудио се у мртвачници у зору.
И почео да рецитује песму, своју омиљену, о партији и Титу.
“Било је то први пут да ме нико није пријавио.Поштен свет ти мртваци!”
Извор: ИН4С
