Ивановић је скренуо пажњу на то да треба добро погледати које политичке снаге у Црној Гори машу појмом издаје државе и оптужују друге за служење туђим интересима. Он је одбио сугестију водитеља да то раде мање-више сви, и појаснио како термин „издаја“ који користе припадници дојучерашње парламентарне већине циркулише у смислу „издаје изборне воље“ и црпи свој смисао на неком нивоу међустраначких односа а не на овом квази-патриотизму који споровде представници 30-годишње власти.
Др Филип Ивановић, професор философије из Подгорице у гостовању на РТЦГ у емисији „Аргументи“ оцијенио је друштвено-политичке промјене у Црној Гори послије 30.августа као својеврсни шок за дотадашњу власт и њене носиоце. По његовим ријечима досло је до прве мирне и демократске промјене власти, и то не само послије 30 година него уопште у историји Црне Горе. Након тога су људи, појединци, носиоци дотадасње власти који су до тада живјели поприлично добро, и који су однос према свом идентитету градили према позицији државне моћи коју су до тада запосједали – наједном схватили како је то све пролазно. Схватили су да ствари могу ићи даље и без њих.
Е онда смо – тврди Ивановић – у јавном дискурсу добили једну невјероватну политичку хистерију, коју су започињали управо представници поражене власти. Они јесу мирно и регурално, у техничком смислу, предали власт. Међутим нијесу наставили да се понашају онако како би требало да се понашају у добрим демократским друштвима. Они су овдје почели да спроводе политику која се иначе у политичкој теорији зове „макартизам“ – по америчком сенатору Џоу Макартију, који је означен као једна од најнегативнијих јавних личности у Америци 20. вијека. Током 50 година, у периоду „хладног рата“ Макарти је сваког свог политичког противника означавао као руског шпијуна, совјетског агента, противника Америке… па је махао списковима запослених у државној администрацији које је оптуживао да су они прикривени чланови комунистицке партије.
Е то је оно што ми имамо овдје у Црној Гори посљедњих 30 година, а нарочито што пропагирају представници пораженог режима након 30.августа 2020.г. У недостатку здравих, политичких идеја којима се конкурисе на политичком тржишту и којима се задобија власт, онда се игра на емоције грађана који ће да брину што им је независност угрожена, што их је неко окупирао са стране… Такав грађанин лако постаје екстремизовани војник који „брани своју земљу“ …
Ивановић је скренуо пажњу на то да треба добро погледати које политичке снаге у Црној Гори машу појмом издаје државе и оптужују друге за служење туђим интересима. Он је одбио сугестију водитеља да то раде мање-више сви, и појаснио како термин „издаја“ који користе припадници дојучерашње парламентарне већине циркулише у смислу „издаје изборне воље“ и црпи свој смисао на неком нивоу међустраначких односа а не на овом квази-патриотизму који споровде представници 30-годишње власти.
Ивановић је на крају упозорио како је прије 15-так дана један политичар назвао људе у Влади ЦГ „агентима спавачима Русије“! То је нешто што је незамисливо изрицати такве оптужбе без доказа и без одговорности за изнијету јавну ријеч.
Редакција
