Премијер Црне Горе Здравко Кривокапић рекао је у интервјуу за дневни лист „Нова“ да је добио позив током ког му је речено да, уколико не дође у Београд, Јоаникије неће бити изабран за митрополита црногорско-приморског.
Он је у интервјуу казао и да односи са Србијом не могу бити бољи све док не постоји воља са обје стране да се они унаприједе, преносе „Вијести“.
„Нова“ пише и да је, говорећи о медијској кампањи коју су против њега у претходном периоду водила прорежимска гласила у Србији, Кривокапић рекао да се зна ко држи медије у Србији и Црној Гори, те да је свјесно изабрао да буде на скенеру јавности, али да због тога не би смјела да испашта његова породица.
Кривокапић се осврнуо и на бурне реакције након његове посјете Патријаршији, наводећи да је неко покушао да га представи као издајника Цркве.
На питање како коментарише то што се позадина те посјете тумачила као покушај државног удара из Београда, премијер Црне Горе за Нову каже да није у првим тренуцима размишљао о томе, али да су га касније забринуле информације које је добио.
„Питао сам се како је могуће да један предсједник владе доживи тако нешто. Вјерујте ми, те информације сам добио из поузданих извора. Одазвао сам се позиву специјалног државног тужиоца и рекао сам шта имам. Надам се да ће то бити корисно за читаво друштво, јер ћу тај записник јавно да објелоданим“.
Након изборног пораза ДПС, очекивало се да ће односи са Србијом кренути узлазном путањом, међутим, десило се супротно. Шта Ви видите као разлог конфликта?
– Мислим да је разлог неразумијевање и то што се нетачне информације и лажи пласирају од одређених кругова из Србије и Црне Горе. Волио бих више да причамо на основу провјерених информација и чињеница.
Веома ми је жао што поједини грађани у Србији вјерују у оно што пласирају поједини медији. Не постоји ниједно питање које се не може заједнички ријешити. У једном разговору са вашом премијерком, након што су ми наведена нека четири проблема, рекао сам да се они могу ријешити у року од пет минута и да је само питање да ли постоји добра воља.
Јесте ли Ви послије свега разумјели због чега Србија одбија да вам испоручи Светозара Маровића?
– То не могу да разумијем. Сваки човјек који је признао кривицу нема разлога да се скрива било гдје. Зашто Србија то ради, то је питање за њих, јер смо ми урадили све што је до нас. Чак смо учинили нешто за шта кажу да је дипломатски непотребно – поново смо поднијели захтјев за његово изручење, гарантујући сву медицинску помоћ, јер је једно од образложења гласило да се он налази у Србији због боље медицинске услуге. То је та вјечита игра која се игра на овим просторима. Неко вам је драг и мио, а можда има и неке информације, па не одговара да те информације буду пласиране баш у овом тренутку.
Како оцјењујете то што сте Ви и Ваша породица постали редовна тема прорежимских медија у Србији?
– Ја не волим публицитет, моја породица поготово. Ми смо одувијек живјели једним скромним породичним животом. Лично сам спреман да будем на скенеру за свако питање, али је веома непријатно да ми као појединцу, који је ушао у политичке воде, страда породица због тога. Ја сам се опредијелио да се жртвујем и не треба та жртва да буде и читава моја породица. Могу да вам тврдим да моје ћерке, које су од студија у Београду, никада нису имале ниједан проблем. Ми смо васпитани да не одмажемо другима ако не можемо да помогнемо. Међутим, цртање мета је нешто што је недопустиво, без обзира које новине то раде. Зна се да то не доноси добро.
Јесте покушавали да добијете одговоре од надлежних у Србији због чега се то ради?
– Мислим да је била обавеза да неко мене позове, а не да ја зовем. Зна се ко држи медије и у Србији и у Црној Гори. Као што се зна да моја Влада не држи ниједан медиј.
Гдје је било више таквих текстова у Србији или у Црној Гори?
– Нисам се бавио том анализом. Знам да је један аналитичар рекао да Ђукановић за 30 година своје власти није доживио овакву количину негативних и спинованих текстова као ја за ових 230 дана. С друге стране, један свештеник ми је рекао да би требало направити анализу онога што је од појединих медија доживио блаженопочивши митрополит Амфилохије, јер је то „цопy-пасте“ онога што ја сад доживљавам у истим медијима.
Због чега Ви, за разлику од представника Демократског фронта, не можете да дођете у Београд и да разговарате са највишим српским званичницима?
– И то је питање за другу адресу. Без обзира како ме неко доживљава, ја сам премијер Црне Горе и логично је да релације морају на том нивоу да функционишу. Свјестан сам врло добро свих релација и не могу то да промијеним, јер је то на неком другом да учини. Моје је да будем стрпљив и спреман да се и даље жртвујем, са својом владом, за добробит Црне Горе и свих њених грађана.
Ипак, били сте у изненадној посјети Патријаршији у Београду уочи Сабора. Можете ли да објасните ште се заправу ту збивало и због чега су биле онако оштре реакције по Вашем одласку?
– Вјероватно зато што је неко нешто очекивао, а није добио то што очекује. Морам да кажем да сам у петак, прије почетка Сабора, доставио званично писмо његовој светости, патријарху Порфирију, у ком сам образложио све што се тиче Темељног уговора између Српске православне цркве (СПЦ) и државе Црне Горе. Мислио сам да је то са моје стране довољно. Захвалио сам се на предлозима, учињеном труду… Већ у понедјељак сам имао информације из више извора, а то сам рекао и на премијерском сату, да неко жели да ме представи као издајника Цркве. Знате, ако се ишта чувало из мјеста из ког ја долазим, то је онда вјера и Црква. Задња станица код које смо се бранили биле су пушкарнице у тим малим сеоским црквама. Не можете очекивати од таквих људи да буду издајници. До сада, у својој историји, ми смо могли много пута то да урадимо, а никад нисмо. Зашто бисмо то урадили сада на једном Сабору?
Тада сам схватио да ми се нешто спрема. Међутим, кључни тренутак је био у сриједу кад сам добио позив од једног лидера Демократског фронта који ми је рекао да неће бити изабран митрополит и да ћу ја бити кривац за све. Одговорио сам да ја знам шта је истина и да би истрошени политичари и наручени аналитичари требало добро да размисле јесу ли ставили прст у божји сасуд. Тиме је био завршен тај разговор. Касније, у јутарњим часовима, баш кад сам био у Саборном храму, добио сам позив током ког ми је речено да, уколико не дођем у Београд, Јоаникије неће бити изабран за митрополита. Стицајем околности, тај дан сам имао Премијерски сат, током ког је била врло жустра расправа са једним лидером ДФ. Истог дана моја супруга је завршила на интензивној њези због великог стреса.
Од Вас се очекивало да потпишете уговор те вечери?
– Сви су очекивали да ћу да ставим тај потпис, који је по њима био природан, вјероватно зато што им је мој психо портрет говорио да ћу за Цркву да урадим било шта. Пошто сам се тај дан консултовао са правницима у Влади, мени је јасно речено да би то био један пресадан. Без обзира на све то, ја сам одлучио да идем за Београд кад сам схватио да је мојој супрузи мало боље.
Наравно, да не би постојала било каква дилема, током пута сам написао твит који је био врло јасан. Указао сам на вољу народа у Црној Гори, која је била и те како позната свим епископима који су присуствовали Сабору – да би Јоаникије требало да буде митрополит. Тад сам рекао и да је најбољи термин за потписивање Темељног уговора дан кад се упокојио блаженопочивши митрополит Амфилохије. Сматрао сам да би то, на неки начин, представљало симболику његовог дјеловања. То је вјероватно лоше примљено од стране његове светости и одређених епископа који су присуствовали том састанку и испало је као да ја опструирам договоре који су већ унапријед припремљени. Вјероватно је тек тада схваћено да ја ипак представљам једну државу и да она мора да реагује у складу са законом и Уставом. Био бих недостојан позиције коју обављам да сам у том тренутку потписао Темељни уговор, јер на теорији свршеног чина се не смију базирати односи цркве и државе.
Исте вечери, мало послије поноћи, ми смо се вратили у Подгорицу и хтјели смо да упутимо заједничко саопштење, међутим, његова светост није пристала на то. Те ноћи нико од нас није могао да спава, јер смо били под веома специфичним утиском. Подвлачим да као вјерник осјећам обавезу да што прије потпишемо темељни уговор и мислим да су све тачке, које су биле проблематичне, разријешене. Лично сматрам да је све доведено до мјере да може врло брзо да се потпише Темељни уговор.
Позадина Ваше посјете у црногорској и српској јавности се дуго тумачила као покушај државног удара из Београда. Како Ви гледате на то?
– У тим тренуцима нисам размишљао о томе, али информације које сам добио, неколико дана послије тога, су ме као човјека и премијера забринуле. Питао сам се како је могуће да један предсједник владе доживи тако нешто. Вјерујте ми, те информације сам добио из поузданих извора. Одазвао сам се позиву специјалног државног тужиоца и рекао сам шта имам. Надам се да ће то бити корисно за читаво друштво, јер ћу тај записник јавно да објелоданим.
Јесте ли обавијестили предсједника Србије Александра Вучића да долазите у Београд? Да ли разговарате с њим уопште?
– Не. Вјерујте ми, ја тог дана нисам имао ниједан тренутак слободан. Са господином Вучићем сам се посљедњи пут чуо кад сам био у Бриселу (јун 2021.) и тада смо разматрали да ли ту постоји могућност за наш евентуални састанак.
Како гледате на његову оцјену да Срби у Црној Гори имају мање права од Албанаца у Сјеверној Македонији, иако их је порценутално сличан број?
– Не знам на које Србе господин Вучић мисли. Никада у историји Црне Горе Срби нису имали боље позиције у институцијама система као што је то сада случај. И имаће их још више. Због тога што су били дискриминисани, они нису могли да добију одговарајућа мјеста. Наглашавам да нисам оптерећен питањима ко припада којој вјери или нацији, већ ми је битно да ли је неко професионалац, поштен и да ли зна да ради свој посао. Не знам на шта се конкретно мисли под тим, имајући у виду заступљеност припадника српског народа у извршној власти, односно влади.
Ускоро ће бити годишњица изборне побједе актуелне парламентарне већине. Колико је данас Црна Гора другачија у односу на период прије годину дана?
– Црна Гора је апсолутно другачија и то из два разлога. Први је то што је враћена слобода, а други је зато што су одшкринута врата демократији. То су два највећа искорака. Све друго можемо да ставимо по страни.
У овом тренутку морамо да констатујемо да је Црна Гора и дестинација која се показала као туристички атрактивна. Забрињава ме само то што статистички подаци не прате оно што голим оком свако може да види – а то је да је ситуација у туризму већ сада боља него 2019. године.
Црна Гора је постала хит у читавој Европи и туристи су похрлили у њу. Уз све то, сматрам да је најважније то што је наш здравствени систем показао да је спреман да се избори са најављеним новим таласом пандемије.
Црна Гора је другачија и по политичком амбијенту. Никада у историји било ког процеса се није дешавало оно што овдје дешава скоро годину дана. Ви овдје имате једну групацију коју предводе одређени лидери Демократског фронта и који имају исту методологију рада као кад су били опозиција. Значи, они су постали непотребно опозиција власти. Све што смо обећали грађанима, ова влада је испунила. Донијет је Закон о слободи вјероисповијести, који је умирио православну цркву и остале вјерске заједнице. Није дошло ни до смањења плата и пензија, иако су сви економски показатељи указивали супротно. Надамо се да ће квалитет живота у 2022. години бити видљиво бољи и да ћемо реализовати многобројне пројекте које смо планирали.
Јесте ли се покајали због тога што сте ушли у политику?
– Ја се преиспитујем свако вече, јер увијек анализирам шта се дешава и каква је моја реакција у свему томе. Никада не могу да се кајем за оно што сам урадио. Мени је задовољство што сам предводио коалицију која се звала „За будућност Црне Горе“ и што је послије 30 година диктатуре засијала искра слободе која је верификована 30. августа 2020. године захваљујући којој је прекинута владавина која је заробила ову државу. Ипак, нисам задовољан односом одређених лидера који очито нису дорасли овом историјском тренутку.
Имајући у виду све то, да ли планирате да оснујете странку?
– У овом тренутку је мени забрањено да оснивам странку. Знате да то траје већ од октобра мјесеца и не престаје до дана данашњег. Основни разлог зашто се са негодовањем посматра та идеја је вјероватно мој лош рејтинг, који иначе никада не провјеравам. Због тога су можда неки застрашени формирањем једне странке која би донијела нешто ново. Ако странка која се оснива нема неку додатну вриједност коју би грађани препознали, онда је боље да се не оснива. Ми у овом тренутку интензивно радимо као влада и не размишљамо кад би требало формирати странку. У сваком случају, ако дође тај тренутак, спремни смо да ухватимо у коштац са тим изазовом. Ми знамо да је на политичкој сцени Црне Горе потребно нешто ново. Шта је то ново, најбоље ће потврдити грађани приликом слнедећих избора.
Након избора многи су вјеровали да ништа неће бити исто у Црној Гори. Једна од ствари које су се промијениле јесте и Ваш однос са поменутим лидерима Демократског фронта. Због чега тај сукоб не јењава?
– Ни тада нисам имао посебне везе са лидерима Демократског фронта. Морам да вас подсјетим да је током предаје листа за парламентарне изборе, ДФ посљедњи предао своју и да се половина лидера није појавила на предаји. Ја сам тек послије размишљао зашто они нису били присутни. Они су већ тада били незадовољни што се неки професор, који није препознат на политичкој сцени, нашао као вођа коалиције. Не желим да причам о томе да ли је ријеч о пизми или сујети, али чињеница је да сам ушао у једну искрену и отворену причу како бих допринио одбрани наших светиња. То је био мој повод и од тога нисам одустао ни данас. Током тог 30. августа, кад је остварена изборна побједа, поред мене су били двојица лидера из укупно 13 партија, колико их је чинило коалицију „За будућност Црне Горе“. Нисам тада схватао да је у питању неки тихи бојкот, али је све постало јасније касније кад је кренула невјероватна кампања против мене. За њих је основно питање било како да ме елиминишу и како да неко други преузме вођење читаве структуре.
А да ли би све било другачије да сте лидерима ДФ, Андрији Мандићу, Милану Кнежевићу и Небојши Медојевићу понудили конкретне улоге у извршној власти?
– То је једна претпоставка о којој је тешко размишљати. Никад не размишљам о томе шта би било кад би било. Увјерен сам да је пут који смо изабрали најбољи и да ће он бити потврда мирног и стабилног проласка кроз демократску транзицију и да ће добробит од тога имати сви грађани Црне Горе, а не само једна групација.
Хоће ли опстати Влада? Имате ли већину у Скупштини?
– Ова влада, иако сви говоре да не постоји, функционише пуним једрима. Радимо у складу са програмом који смо усвојили и планирамо реализацију великог броја пројеката током 2022. године. Наравно, сви имају право, у складу са Уставом, да покрену питање повјерања ове владе. Знате зашто га не покрећу? Зато што би се тада још једном показао да лидери ДФ, који желе да сруше ову владу, то не могу да ураде без заједничког контакта са ДПС-ом Мила Ђукановића. Знам поуздано да су одређени посланици ДФ, а можда и њихови лидери, преговарали са ДПС о начину како да сруше Владу Црне Горе и како да се организују сљедећи избори. Ствари су врло јасне и ово је година кад маске морају да спадну, без обзира колико су се добро прилијепиле за образе неких политичара.
Постоји ли бојазан да ДПС Мила Ђукановића поново дође на власт?
– Мислим да је ДПС партија прошлости. Ја знам да они припремају терен и да чак у институцијама система имају људе који су задужени да прате активности појединих министарства и читаве владе. Али то ништа не значи, јер је ова влада потпуно транспарентна. Ми немамо проблем са тим да ли неке информације цуре, као што смо имали у почетној фази због великих одлука које смо доносили. Мислим да ДПС тешко може да се опорави од изборних пораза које су доживјели. Народ Црне Горе је препознао шта је брига о грађанима и то је најважније.
Због чега до данас нико од највиших функционера бивше власти није одговарао, имајући у виду да сте Ви и Ваши коалициони партнери често истицали криминални карактер бившег режима?
– Подсјетићу вас на аферу „Коверта“. Тад су сви грађани имали прилику да свједоче тој политичкој корупцији. На крају је све завршено тако што је тужилаштво третирало тај случај као организовани криминал, а суд, наравно, доказао да ту нема организованог кирминала. Трећа грана власти у Црној Гори, правосуђе, је у потпуности заробљена. Упркос великој причи која се дигла око Тужилачког савјета, већина у парламенту не може да се договори око промјене унутар њега. То чекање одговара ДПС, али и неким другим лидерима који не желе да се оголе ствари. Знам да је сама влада, из једног министарства, поднијела десет кривичних пријава, као што знам и да тужилаштво ни на једну није реаговало. С друге стране, они реагују на сваку изјаву премијера и говоре како треба да будем саслушаван. Оног тренутка кад се ослободи тужилаштво, ослободиће се и судство и тад ће бити процесуриани.
Шта бисте издвојили као највећи успјех Владе Црне Горе?
– Тешко је издвојити само једну ствар. Најважније је да смо испунили обећање и усвојили Закон о слободи вјероисповијести. Морам и за то да вам кажем једну чињеницу коју сам сазнао прије мјесец дана; одређни посланици из ДФ су били ти који су жељели да одложи усвајање Закона о слободи и вјероисповијести док свој став о њему не да Уставни суд. Дакле и тада је постојала једна групација која је вршила опструкције, захтијевајући најприје став Уставног суда по том питању. Ја не могу да вјерујем, али постоје одређени посланици који то могу да посвједоче. Дуго сам био у чуду да ли је то могуће.
Други успјех тиче се финансијског ефекта који смо постигли лансирајући обвезнице. Не памти се да је неко у краћем временском периоду, под повољнијим условима у односу на рејтинг, то урадио, То нам је дало простора за дисање и спријечило одлазак државе у банкрот.
Такође, морам да истакнем као значајан успјех и синхронизовано дјеловање свих ресора у влади. Превасходно Министаства здравља и Министарства економског развоја, али и Министарства финансија и социјалног старања. Захваљући томе успјели смо добро да пројектујемо буџет и туристичку сезону. Све што смо пројектовали је чак и превазиђено. То значи да ћемо, без обзира на дешавања, имати веома добру финансијску ситуацију и да ћемо с миром дочекати 2022. годину, коју смо прогласили годином развоја Црне Горе.
Због пораста броја обољелих од коронавируса у Црној Гори су донијете нове мјере. Имају ли туристи из Србије разлога за бригу? Хоће ли се пооштравати услови за боравак и улазак у Вашу земљу?
– Људи из Србије су добродошли и немају разлога за бригу. На влади смо дуго расправљали око тога да ли пооштримо ниво уласка у Црну Гору за одређене земље, али смо се на крају сви сагласили да то не би требало радити и да границе остану отворене. Дигитални сертификат је једина мјера. Колико сам разумио, ова велика температура, море и отвореност нису мјеста од великог ризика за пренос коронавируса за разлику од затворених објеката. Како бисмо имали колико толико контролисану ситуацију, ми смо се одлучили за дигитални сертификат. То је подстакло дио људи да се вакцинише и надам да ћемо ових дана достићи цифру од 40 одсто вакцинисаних, чиме бисмо спремнији дочекали нови талас епидемије. Мјере које смо донијели ће бити на снази до 20. августа, а промјене могу да услиједе само ако дође до погоршања ситуације.
„АМФИЛОХИЈЕ МЕ ЗАМОЛИО ДА НЕ ОДУСТАНЕМ ОД ВОЂЕЊА КОАЛИЦИЈЕ“
Прошле године, 2. августа, у пет минута до 14 сати, одлучио сам да не будем на челу коалиције „За будућност Црне Горе“ зато што су два преостала члана била елиминисана на веома недостајан начин. Сматрао сам да се то може и мени десити и да ћу имати проблеме које у том тренутку нисам ни разумио. Та два примјера су била довољна да пошаљем поруку да не желим да предводим колицију која није испунила обећања која смо дали и да то вјероватно значи да и мене чека судбина те двојице професора. Та порука је стигла до блаженопочившег митрополита Амфилохија који се налазио у Кучима, гдје је служио за Илиндан. Био сам на ручку кад сам добио телефонски позив са непознатог броја и дуго сам размишљао да ли да се јавим. На крају сам се јавио и чуо сам митрополита који ми је рекао: „Кумим те и молим Богом да не одустајеш“. Ја сам му одговорио: „Ваше високопреосвештенство, кад ви то тражите – ја одустати нећу“. На основу те његове реченице, ја и данас сматрам да је много важније шта народ мисли, а не шта одређеним политичким структурама одговара да прикажу као мјеру њихове побједе. Мјера њихове побједе је таман онолика колика је била и у претходном временском периоду кад никако нису успијевали да смијене ДПС и њихове сателите.
ТУРИСТИЧКА СЕЗОНА УСПЈЕШНИЈА ОД ОНЕ ИЗ 2019.
„Упутио сам захтјев Централној банци и МОНСТАТУ (Управа за статистику) да ми доставе методолигију како врше рачунају број туриста и приходе од од њих. Надам се да сам у праву и да је та методолигија индиректна, а не директна. Подаци говоре да је граничним прелазима другачије у односу на оно што је званична статистика“.
Фото: Влада Црне Горе
