Постављање Kристофера Хила за амбасадора у Београду је знак да ова администрација сматра да је дошло време да Србија испуни што Џо Бајден очекује: укидање Додика у Босни, признање независности Kосова, дистанцирање од Русије и Kине. У суроптном ће Америка да ради, што већ Америка ради, када јој је до нечега стало, а неко јој стоји на путу.
Пише: Андреј Ивањи
Немају сви амбасадори исти утицај на политику земље из које долазе. Некима служба у некој земљи просто западне у цикличној замени амбасадора, неки су напредовали па први пут воде амбасаду, неки су награђени за већ некакве заслуге и послати да четири године амбасадорују. Неки на место амбасадора иду по казни, када хоће да их се макне из домаће политике.
Неки амбасадори своје извештаје шаљу устаљеним дипломатским токовима одређеним службама у министарствима спољних послова које процењују колико су важне, па их шаљу или не шаљу вишим инстацама које их прослеђују или не прослеђују својим надлежним органима, да би на крају дошли до министра спољних послова, шефова држава или влада, или завршили у корпи за отпатке. У дипломатији влада хијерхија као у војсци, каријерни дипломата не прескаче колеге са вишим чином да би стигао до генерала.
А постоје и другачији амбасадори. Они које њихова влада шаље са неким специјалним задатком, они који уживају посебно поверење својих шефова, који могу да прескоче уобичајну дипломатску хијерархију и директно реферишу и кажу своје мишљење председницима влада или држава.
У такве амбасадоре спада будући амбасадор Сједињених Америчких Држава у Србији Kристофер Хил. Искусног дипломату, који се Стејт дипартменту доказао као амбасадор у Македонији у завршној фази ратног распада Југославије, у за НАТО веома важној Пољској одмах по паду Берлинског зида, у Јужној Kореји и Ираку, председник САД Џозеф Бајден је извукао из пензије и убедио га да прихвати још један амбасадорски мандат – у Београду.
За службу у Србији, која је централна земља тзв. Западног Балкана који се пре свега због непревазиђених етничких конфликата сматра кризном регијом, Kристофер Хил се квалификовао као шеф америчке делегације у преговорима са представницима Северне Kореје о нуклеарном разоружавању 2003. године и као амерички преговарач током формирања свеирачке владе у Багдаду након инвазије на Ирак.
У време када је НАТО бомбардовао СР Југославију био је специјални изасланик за Kосово (1998-1999) и члан америчке делегације у преговорима између представника косовских Албанаца и Србије у Рамбујеу. Био је део тима америчког „булдожера“ Ричарда Холбрука, могао из непосредне близине да посматра како Холбрук Слободану Милошевиће уврће руке.
Нема сумње да ће Kрстоферу Хилу бити поверено да се изврши притисак на председника Србије Александра Вучића по свим питањима која жуљају Американце. Зато би чланови тима Председника задужени за такве послове требало озбиљно да схвате и анализирају шта је Хил 14. децембра рекао током претреса пред Одбором Сената за спољне послове.
Одмах на почетку свог излагања је упозорио српске власти да „озбиљно схвате“ америчке напоре на Западном Балкану и као примаран проблем истакао Босну и Херцеговину.
„Веома пажљиво ћемо гледати ко помаже да се ствари крећу у правом смеру, а ко не. БиХ је кључно питање за нашу сарадњу са Србијом у будућности“, рекао је Хил пред Сенатом. Он је практично поручио да ће тражити од Вучића да изврши притисак на руководство Републике Српске да повуче кораке које је предузела да се правосуђе и војска издвоје из босанских институција и пређу у надлежност српског ентитета.
То значи да САД неће више скрштених руку посматрати истицање Милорада Додика као другог човека политике „српског света“, одмах иза Александра Вучића.
На другом месту је истакао „фрустрирајући недостатак напретка у преговорима између Београда и Приштине“ и веома јасно рекао како САД виде решење: „Узајамно признање је најбољи начин за напредак, како је рекао председник Џозеф Бајден“. Хил је био пристутан када је Холбрук убеђивао Милошевића да се тадашња косовска криза реши онако, како то Вашингтон захева.
Хил је даље говорио о „малигном“ утицају Русије и Kине на Србију и да ће САД „покушати да помогну“ Србији да „изгради отпорност на њих“. Другим речима, вршиће се притисак да Србија не купује руско оружје, не задужује се код Kинеза и не даје им кључне инфратсруктурне послове.
Нагласио је и да ће инсистирати на пуној истрази убиства америчих држављана браће Битићи 1999. године
Негде успут је поменуо и значај слободе медија, поштених избора и цивилног друштва.
Kристофер Хил говори српски, нико не мора да му преводи константно антизапдно, антиамеричко и ксенофобично инторане информативне емисија телевизије Пинк, које подгревају етничке тензије. Исто важи и за државне таблоиде.
Постављање Хила за амбасадора у Београду би могло да се тумачи као знак да ова администрација сматра да је дошло време да Србија испуни што Бајден очекује: укидање Додика у Босни, признање независности Kосова, дистанцирање од Русије и Kине. У суроптном ће Америка да ради, што већ Америка ради, када јој је до нечега стало, а неко јој стоји на путу.
Извор: Време
