Cреда, 29 јул 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
КултураНасловна 6

 Космополитски и национални писац којим се можемо дичити

Журнал
Published: 7. фебруар, 2024.
Share
Омаж Бориславу Пекићу, (Фото: Дан)
SHARE

Народна библиотека „Радосав Љумовић“ приредила је дводневни омаж Бориславу Пекићу

Омаж Бориславу Пекићу, (Фото: Дан)

Подгоричка Народна библиотека „Радосав Љумовић“ организовала је дводневни омаж чувеном књижевнику, драматургу, сценаристи, опозиционару социјалистичких режима у бившим Југославијама, Бориславу Пекићу, који је рођен 4. фебруара 1930. у Подгорици, а преминуо у Лондону 2. јула 1992. године. Тим поводом, прексиноћ је др Горан Радоњић одржао предавање насловљено „Аспекти поетике Борислава Пекића“, а синоћ је у библиотеци, у сарадњи с Црногорском кинотеком, одржана пројекција филма Здравка Велимировића „Дан четрнаести“ који је 1960. био југословенски кандидат за канску „Златну палму“, а за који је сценарио писао Пекић.

Прије Радоњићевог предавања присутнима се обратила директорка НБ Славица Илинчић наводећи да планирају да обиљежавање Пекићевог рођендана постане стална годишња манифестација у овој установи. Јер, додала је, Пекић спада у ред културних великана који је оставио дубок траг у књижевности, умјетности и цјелокупном нашем трајању на овим просторима.

– Ако је историја дефинисана као дуго трајање, ми заиста имамо и киме и чиме да трајемо. Борислав Пекић је несумњиво један од најсјајнијих драгуља у нашој круни постојања – истиче Илинчић. Мр Милорад Дурутовић, који је и модерирао вече, најавио је да ће Библиотека бити један од издавача Дневника Борислава Пекића. Он је навео да је Пекић несумњиво највећи писац рођен у Подгорици. Дурутовић истиче и да се Пекић наметнуо својим стваралаштвом као један од водећих аутора друге половине 20. вијека на читавом некадашњем југословенском простору. Истакао је да се не смије допустити заборав Пекића.

– Вечерашњи омаж може бити схваћен као начин да се Подгорица креативно и примјерено враћа у регистар Пекићевих аргонаутских успомена – рекао је Дурутовић, представљајући публици укратко биографију др Радоњића, чија докторска дисертација је управо посвећена Пекићу. Предавање је насловљено „Аспекти поетике Борислава Пекића“, навео је др Радоњић, јер је и његово обимно стваралаштво разуђено у различитим умјетничким рукавцима. Чињеница да је рођен у Подгорици, треба нас чинити поноснима, каже др Радоњић. Пекић је много учинио за нашу књижевност и културу уопште. Зато бисмо као заједница могли и требали да се приближимо Пекићу у покушају да свијет учинимо племенитим и љепшим. Односно, да нам његов примјер и дјело буду оријентир, наводи др Радоњић.

– Код Пекића јасна је и недвосмислена припадност српској култури, али исто тако је и јасно да он има најшире видике. Његове теме и хоризонти јесу свјетски. Он ће с једнаким правом говорити о београдским кућама, као и о лондонском аеродрому, а исто тако ће се његове теме слободно кретати у времену, од доба Завјетних времена, преко доба када су досељеници стигли у нову земљу „Мејфлауером“, до периода када су Турци продрли на Балкан, до Француске буржоаске револуције, па све до неке далеке будућности на крају трећег миленијума. Ако постоји писац којим се можемо дичити као космополитским и националним једнако, онда је то Борислав Пекић – рекао је, између осталог, Радоњић.

Живана Јањушевић
Извор: Дан

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Тана нана Роберт Просинечки…
Next Article Питање америчких староседелаца на додели Оскара

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Михаило Кљајевић: Ко нам тумачи стварност?

Пише: Михаило Кљајевић Савремена друштва карактерише парадоксална појава: упркос постојању обиља јавно доступних информација, лакоће…

By Журнал

Саопштење епархије рашко-призренске

Епархија рашко-призренска ће од КФОР-а затражити додатну заштиту у току овогодишње прославе. Истичемо да је…

By Журнал

Трећи Скудето Наполија у знаку Марадоне

Фудбалери Наполија постали су шампиони Италије трећи пут у историји клуба. Последњу титулу освојили су…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Култура

Како су Стари Словени заувјек промјенили лице Балкана

By Журнал
Култура

Лицемјерна критика хипокризије запада

By Журнал
КултураНасловна 5

Нека буде што бити не може!

By Журнал
КултураМозаик

Ускоро анимирани филм о Светом Сергију Радоњешком за 600. годишњицу откривања његових моштију

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?