Пише: Милош Лалатовић
Један од експерименталних хорор филмова са краја седамдесетих је и “Глава за брисање“или “Eraserhead“ из 1977. године. Радња филма је необична, збркана, одвија се као у каквом сну. Ликови су луцидни.
Влада готово читавим филмом ноћна атмосфера, једино у кратким деловима се приказује дан, у сивим бојама. Главни јунак је Харви необичног изгледа и фризуре, попут чланова пост-панк бенда“She Past Away“. Сличну фризуру је имао и сам Линч. Харви живи усамљено, има дјевојку, којој одлази у госте. Чланови породице су јој чудни. Отац, мајка, баба. Сцена за вечером подсјећа на ону из домаћег филма “Ми нисмо анђели“, кад лик кога глуми Никола Којо треба да оде у посјету родитељима дјевојке има кошмарни сан. У сценама Линчовог филма такође се појављују и други слични мотиви. Ем, што у овом случају стидљивом Харвију родитељи дјевојке постављају чудна и неочекивана питања, са још чуднијим понашањем, саопштавају му вијест о беби за коју кажу да је његова, а о чему он ништа није знао. Ту наступа тек право лудило. Беба се налази у некој специјалној институцији. Харвијева дјевојка долази са њом да живи код њега. Ту се види прави нељудски изглед бебе. Беба изгледа попут мјешавине човјека са неком животињом, можда и ванземаљца. Али, све се одвија “нормално“, попут праве породичне атмосфере. Харвијева дјевојка или већ сада жена храни дијете, које стално кењка. Харви долази са посла. У једном моменту жени досађује све, оставља Харвија и бебу и одлази да живи код родитеља.
Харви поново остаје сам, овај пут са чудовиштем од дјетета. Стално му се мијешају сцене сна и јаве, тако да се никад не зна шта је шта. Што је иначе и особина Линчовових филмова.
Можда најкаректеристичнији лик у филму је сама беба, која као да најављује будућу злоупотребу науке, мијењањем људских гена и добијањем човјеколико-животињског бића. Није јасно ни како се ово назови дијете уопште и појавило. Као да се најављује нови начин размножавања. Само је дошло из одређене специјалне установе. . .
Линч је режисер и чувене серије “Твин Пикс“, која се приказивала у бившој Југославији пред распад државе. . .
