Пише: Небојша Поповић
Реторика да је ПЕС након локалних избора у Никшићу “тас на ваги” или како су поједини медији пренијели, у жељи да то нагласе – “велики тас на ваги” између два подједнака зла у Црној Гори, ДПС –а и бившег ДФ-а аутопут је у тотални колапс те партије. И то онај широки, амерички, са осам трака.
Да су политику бити – “Тас на ваги” из ПЕС-а прокламовали и макар само једном поменули прије одржавања никшићких избора резултат те партије би у најбољем случају по ПЕС био за 50% до 60% гори него што што се то десило у недељу. А наводно кажу да, ни са 13% у ПЕС-у нису задовољни.
До сасвим недавно ГП УРА и Вијести су управо били промотери такве политике. Прогласити себе ничим изазван за настављача УРА-ине пропале политичке логике након избора у Никшићу, тешко је рационално објашњиво. То упозорава на непостојање свијести да је тзв. грађанистичке концепте вријеме прегазило и у ЦГ и на глобалном плану.
Може се само резигнирано констатовати да је неко у дебелом дефициту са талентом за политику и да готово да уопште не осјећа било црногорског народа. Не прати дух времена.
Драгослав Рашета: Нова дипломатија САД – Трампов „обрнути Кисинџер“
Са страница Журнала је на вријеме упозоравано да превише бивших ДПС-оваца и прелетача инсталираних у више ешалоне ПЕС-а замагљује стратешки хоризонт те партије. Та околност сада полако али немилосрдно долази на наплату. Просто, за многе бивше ДПСДП –овце, идеја да ПЕС може пактирати са странком коју је обликовао Мило Ђукановић, и није толико незамислива. Проблем је, међутим, што се показало да ПЕС није у стању да значајније нападне бирачку базу ДПС-а, док су његови просрпски настројени гласачи који су доминантно чинили иницијалну базу ПЕС-а почели панично да бјеже.
Још само мало да се настави са праксом протежирања кадрова бившег режима на најодговорније функције, честитањем ДПС-у на јуначком држању и резултату који је остварио из опозиције, те промовисање политике “таса на ваги” – и тај воз више нико неће моћи да врати у станицу, а сви ће изгледа и даље да се питају зашто…
Драгослав Рашета: Нова дипломатија САД – Трампов „обрнути Кисинџер“
ПЕС-у је, дакле, неопходан нов стратешки приступ. Покушај да се наметне као грађанистички центар који балансира између два блока не само да је превазиђен, већ је готов пут у катастрофу. Заправо, оно што је Црној Гори уистину потребно је нов друштвени договор који је након 2006. изостао. А то значи подржавање и политика отварања дијалога и медијатора поводом свих спорних питања које оптерећују црногорског друштво.
Има ли у ПЕС-у снаге и мудрости за једну такву мисију тешко је рећи, али није тешко закључити да је посланик Дарко Драговић изјавом о ПЕС-у као “тасу на ваги” у Никшићу дословно бацио атомску бомбу на сопствену партију.
