Почетком рата у Украјини нестала је корона. Као да је ракетом разнесена. Заиста, било би крајње необично да у Бахмуту руски и украјински војници држе социјалну дистанцу. За шта иначе служи артиљерија? Та временска подударност почетка трећег светског рата и краја пандемије одушевљавала је антиваксере. Доктор Несторовић, један од њихових гуруа, постао је андерграунд суперстар са значајним политичким потенцијалом.
Бошко из Двери га је одмах препознао. Мање је важно да ли се шеф Двери вакцинисао. Када се броје гласови ко ће да размишља о корони.
Али она поново куца на врата. Зар сада, пред изборе, мада се не зна ни када ће бити и какви ће бити. Чак је почела да заседа и Радна група за ковид 19. Него, где је нестао кризни штаб и симпатични доктор Кон? Власт је мудро закључила да им пред изборе не треба превише подсећања на ванредно стање, живот у изолацији, свакодневне конференције за штампу, прање руку алкохолом и трка по свету за вакцинама и респираторима. Мада је о томе снимљено неколико добрих серија.
Радна група звучи бирократски, дакле сувопарно, таман да човек заспи. Шта ће да сања? Рецимо ноћне илегалне журке током ванредног стања, одржаване као у време прохибиције у Чикагу, где је ухваћен Митар Мирић, а ја сам га бранио, јер су се други моћнији, углавном са политичким везама, ’ладно извукли.
Зар да робија народњачки Чак Норис, јачи и од судбине?
Било је и ноћних шетњи без пропусница, што је многе чинило илегалцима, попут мене, што накнадно признајем. Ваљда је случај застарео. Сећам се и масовних одлазака богаташке класе на Копаоник, када је смрт чекала новопечене скијаше иза ћошка, или су је они испоручивали другоме без икакве гриже савести у ноћним клубовима на Копу. Неки су седели код куће и гледали старе филмове и нове серије. То ће снити сви они који су имали среће.
Неки други су отишли заувек, ма како да су се чували, вакцинисали или били разуздани. Толико сам „ин меморијама” написао у доба короне да сам стекао статус птице злослутнице. Није ни чудо што ме неке од фаца избегавају у широком луку. Неће да им слика изађе на насловној кад им време није.
Али због великог броја преминулих, међу којима су била многа позната имена и она од којих су се опраштали само најближи, тихо, без помпе, треба бити опрезан. Вирус је ударио пре тачно 46 месеци подмукло и сурово, направио ршум широм света, а сада је мало клонуо. Ни ковид 19 изгледа није више оно што је некад био. Или смо ми ојачали. Човек се на све навикне.
Колико ће корона још бити са нама, односно у нама? Научници склони оптимизму тврде још најмање четири деценије. Они реалнији прогнозирају вишевековну коегзистенцију човека и вируса.
Дакле, сада смо у фази такозване динамичне равнотеже. Лети ћемо ми показивати мишиће, а зими ће нас вирус и даље кињити. Научно речено, пандемија је на измаку, али болест ће мање-више стално бити присутна, а повремено, углавном зими, долазиће до епидемијских таласа.
Неће то бити претходни цунамији, али непливача, то јест осетљиву особу и обичан талас може да повуче на морско или речно дно. Што му дође на исто. Такав ће тешко испливати.
(Д. Стојановић)
Зато се никако не треба спрдати са ковидом 19, мада ме, признајем, сврбе прсти. Хоће ли нас вакцинисати и четврти пут или ће то бити ревакцинација за трећу? Лекари за сада не верују у такву могућност.
Наиме, болест често прође у благој форми, али је цака ковида у његовој масовности. Грип је, рецимо, озбиљна болест, а ковид 19 носи са собом 10 пута већу смртност. Човек добије класичну клиничку слику грипа, рецимо, пет пута током живота, а рачуна се да ће се узрочником ковида 19 заражавати једном у две године.
Е ту је фора: заражавање у двогодишњим интервалима је просек, што значи да ће неко доћи у контакт са вирусом сваких шест месеци, а неко једном у осам или 10 година. Ако се не тестира неће ни сазнати да га је имао. То значи да је ковид 19 системска болест. Чак и ако се преболи релативно лако, хоће да начне срце, крвне судове и друге органе. Апсурд је да су многи лекари, хероји из доба короне, пропушили после скидања скафандера. Негде је откривено да дувански дим може да укока вирус, што није до краја потврђено, али, мој пријатељ кардиохирург је у праву када ми је рекао: „Од нечега ионако мора да се рикне.”
И највећи експерти са професорским титулама ће рећи да је тачно да млади по правилу имају благу клиничку слику, али и њих може да задеси „дуги ковид”. Или корона са одложеним дејством. То значи да месецима или годину-две неки од заражених буду без снаге, клонули и малаксали, заборавни и лако конфузни, са синдромом такозване мождане магле. У појединим корпорацијским анализама показало се да до недавно хваљену нову радну снагу по многим компанијама шефови почну да оговарају да се изненада олењио, а и да није баш тако бистар као што је изгледало. Тако изгледа све док они који оговарају и праве анализе, такође не пошандрцају. Ову причу ми је испричао један од највећих српских медицинских ауторитета који се апсолутно залаже за вакцинацију и придржавање препорука Светске здравствене организације. Дакле, врло озбиљан професор који не искључује могућност да и њега може да стрефи „мождана магла”.
Без обзира на то што је и сама његова тврдња доказ да о корони не знамо превише, неустрашиви појединци, склони презирању заштитних мера, морају да буду свесни да показују забрињавајуће одсуство емпатије, јер угрожавају ближње. То је најподмуклији симптом короне: блискост може бити фатална!
Него да се вратим цифрама које ће анализирати радна група. Пораст броја пријављених болесника од 83 одсто за недељу дана је изразито висок. То је тренд дуплирања новооболелих на сваких осам дана и не би ваљало да се тај темпо настави. Нарочито зато што увек постоји теоретска могућност да се вирус прозли, а умео је.
Како год било, и кроз пандемијски земљотрес и кроз ова његова додатна подрхтавања пролазимо пословично подељени: неки међу нама горко замерају здравственим властима што није одлучније реаговала, а други јој пребацују што је правила панику поводом „непостојеће” заразе. То су већ наша посла или доказ да је теза о „можданој магли” ипак пренаглашена. Зар нисмо били такви и пре пандемије?
Него, откуд ти поново, короно? Можда је то сигнал да ће се вратити мир у свету. Шта нам тада следи? Колико се сећам – кућни притвор! Тако се популарно назива рад од куће.
Извор: Александар Апостоловски/politika.rs
