Орвел је управо објавио своју револуционарну књигу 1984, која је добила сјајне критике из готово свих делова енглеског говорног света. Његов професор француског, испоставиће се, био је нико други до Олдос Хаксли, који је неко време предавао на Итону, пре него што је написао Врли нови свет (1931), други велики дистопијски роман XX века.
У суштини, иако хвали 1984, Хаксли тврди да је његова верзија будућности вероватнија од оне коју нуди Орвел.
У Хакслијевој наизглед дистопијској Светској Држави, елита забавља масе до потпуног покоравања уз помоћ отупљујуће дроге зване сома и бескрајног наслађивањима необавезним сексом. Орвелова Океанија, с друге стране, држи масе под контролом страхом, захваљујући непрекидном рату и хиперкомпетентној држави надзора. На први поглед, некоме би се могло учинити да су ове визије дијаметрално супротне, али у ствари орвеловски и хакслијевски свет представљају само два различита облика опресије.
Иако још нисмо у потпуности стигли ни до једне од ових дистопијских визија, снага обе књиге лежи у томе што се ослањају на наше страхове од државе. Док вас Хаксли наводи да с неповерењем гледате на The Bachelor или Фејсбук, Орвел вас тера да се згрозите над владом која олако барата изразима попут „појачано испитивање“ и „хируршки удари дроновима“.
У наставку можете прочитати Хакслијево писмо у целости.
* * *
Врајтвуд, Калифорнија
21. октобар 1949.
Поштовани господине Орвел,
Били сте веома љубазни што сте рекли својим издавачима да ми пошаљу примерак Ваше књиге. Стигла је у тренутку када сам био усред посла који је захтевао много читања и консултовања литературе; а пошто ми слаб вид намеће да рационализујем читање, морао сам дуго да чекам пре него што сам могао да се упустим у 1984.
Будући сагласан са свиме што су критичари о њој написали, не морам Вам још једном говорити колико је књига добра и колико је дубоко значајна. Могу ли, уместо тога, да говорим о ономе чиме се књига бави – о крајњој револуцији? Први наговештаји филозофије крајње револуције – револуције која лежи онкрај политике и економије и која тежи потпуном поткопавању психологије и физиологије појединца – могу се пронаћи код Маркиза де Сада, који је себе сматрао настављачем и довршитељем Робеспјера и Бабеуфа. Филозофија владајуће мањине у 1984 јесте садизам доведен до свог логичног краја тако што иде даље од секса и пориче га. Да ли политика boot-on-the-face (енг. – чизме-на-лицу, прим. прев.) у стварности може да се настави унедоглед, делује сумњиво. Ја лично верујем да ће владајућа олигархија пронаћи мање исцрпљујуће и расипне начине управљања и задовољавања своје жудње за моћи, а ти начини личиће на оне које сам описао у Врлом новом свету. Недавно сам имао прилику да се позабавим историјом анималног магнетизма и хипнотизма и снажно ме је погодило то што је свет, током сто педесет година, упорно одбијао да озбиљно размотри открића Месмера, Брејда, Есдејла и других.
Делом због владајућег материјализма, а делом због преовлађујуће пристојности, филозофи и научници XIX века нису желели да истражују необичније чињенице психологије како би их практични људи, попут политичара, војника и полицајаца, примењивали у области управљања. Захваљујући добровољном незнању наших очева, долазак крајње револуције одложен је за пет или шест генерација. Још један срећан случај била је Фројдова неспособност да успешно хипнотише и његово последично омаловажавање хипнозе. То је одложило општу примену хипнозе у психијатрији за најмање четрдесет година. Али данас се психоанализа комбинује са хипнозом; а хипноза је постала лака и може се ширити безгранично употребом барбитурата, који и код најотпорнијих субјеката изазивају хипноидно и сугестибилно стање.
Верујем да ће у наредној генерацији владари света открити да су условљавање одојчади и наркохипноза ефикаснија средства власти од пендрека и затвора, и да се жудња за моћи може подједнако потпуно задовољити тиме што се људи наводе да заволе своје ропство као и тиме што се бичевима и ударцима приморавају на послушност. Другим речима, имам утисак да је ноћна мора 1984 предодређена да се преобрази у ноћну мору света који ће више личити на онај који сам замислио у Врлом новом свету. Та промена доћи ће као последица потребе за већом ефикасношћу. У међувремену, наравно, може избити биолошки и атомски рат великих размера – у том случају суочићемо се с ноћним морама друге, једва замисливе врсте.
Још једном Вам захваљујем на књизи.
Срдачно Ваш,
Олдос Хаксли
Уводни текст: Џонатан Кроу
Извор: Open Culture
Превод: Данило Лучић/Глиф
