Пише: Боро Рашета
Баук кружи Хрватском, баук Лауре Ковеши. Чини се да би разни министри и други моћници могли да заврше иза решетака затвора Реметинац. Али хоће ли лекција бити научена? Тешко. Рецидивизам хрватских политичара је неизљечив
Функција казне је, често то педагошки понавља загребачки адвокат Тони Нобило, “генерална превенција кривичних дјела”. То ће рећи да сваки затворени преступник шаље неком потенцијалном преступнику поруку да се злодјело не исплати. Та порука у Хрватској, међутим, није баш фасцинирала политичаре. Рецидивисти су серијска појава. Након Иве Санадера, премијера који је у три поступка осуђен на 18 година затвора па и данас гули робију, изредало се скоро пола чете политичара који су уловљени с прстима у пекмезу. Једни су на вријеме поднијели оставке, други су ухапшени и чекају суђење, трећи су суб иудице, под судским поступком. Пропух у Влади многи оцјењују доскочицом према којој у Хрватској чешће лете министри него борбени авиони: само из три Пленковићева кабинета одлетјела су 32 министра, док су до набаве “рафала” у Хрватској у летном стању била само четири “мига”. “Па гдје су ти Хадезеови лопови? Зашто нису у затвору? Па није ваљда да их нема?”, грмио је своједобно премијер и шеф владајућег ХДЗ Иво Санадер.
Но, чињеница да је патријарх ХДЗ завршио у затвору није била сигнал за узбуну. Моћници су наставили красти као да се ништа није догодило. Надан Видошевић, бивши предсједник Хрватске господарске коморе (ХГК), осуђен је 2024. на осам година затвора због извлачења седам милиона еура у тзв. афери “Реморкер”.
Убила га прејака реч: “Све афере које потресају Хрватску ових дана показатељ су болести сустава с којом се треба ухватити у коштац. Криминал је постао сустав у Хрватској, а корупција стил живота и то је оно што треба мијењати”, казао је у кампањи за предсједника републике. “Ми грађани ове земље имамо право и одговорност борити се за бољу Хрватску у којој нитко не смије имати право на сиромаштво”.
Потом је оплео по национу. “Хрвати су лијен, необразован народ који нема радне навике, навикао је живјети на туђем новцу”, казао је, па поентирао: “Не може се живјети од туђег новца”.
Себе је психотично изузео из те скупине. “Поштено радећи и паметно улажући створио сам капитал на који сам поносан. Све што имам и све што знам ставит ћу у функцију ове земље!” изјавио је, а сад гули робију.
ОМНИПОТЕНТНИ ДЕЛИРИЈ
Грађани Хрватске су се помирили с формулом “из затвора у Сабор”. Успјешни политичари у трајном продору, ненавикли на постојање било каквог отпора, ишли су из побједе у побједу, смањујући непрестано смисао за трезвено процјењивање реалности све док нису прешли хyбрис, црту с које изазиваш богове. Психолози су њихов поремећај дефинирали као “омнипотентни делириј”. Иво Санадер није вјеровао да га итко смије ухапсити, а Надан Видошевић још мање. “У фази омнипотентног делирија све кочнице попусте, а карактеристика је особа код којих је све ишло глатко те су увјерене да су способније од других”, објаснио је своједобно у “Слободној Далмацији” психијатар Анте Гилић. Говоримо ли о Хрватској, ријеч је о епидемији. Од доласка на власт 2016, из владе премијера Андреја Пленковића свако мало одступи понеки минстар. Неки су отишли због особних разлога, док су други били повезани с аферама или оптужбама за корупцију. Тренутно је осам бивших министара под оптужницама или истрагама због кривичних дјела, али судски епилог још није постигнут.
Ловро Кушчевић, бивши министар управе, напустио је Владу због некретнинске афере. Извео је уобичајен поступак хрватске владајуће класе: пренамијенио је пољопривредно земљиште на Брачу у грађевинско. Дакако – своје. Кад су му новинари у апартману на Брачу открили бисту Анте Павелића, шеретски је казао – “то је мој дјед”.
Афера је избила 2009. Још му суде. Ултрапопуларни министар здравства Вили Берош, за вријеме пандемије називан “Супервилијем” – дјеца су цртала његове портрете као Супермана који нацију спашава од ковида – раскринкан је у удруженом злочиначком подухвату набаве медицинских уређаја за болнице, уз дебелу провизију. У скупини је дјеловао и Хрвоје Петрач, којега је за потребе овог чланка достатно описати као “контроверзног подузетника”, мада му у хрватским медијима лијепе и горе етикете. Министра је у воцап порукама ословљавао кодним именом “Мали”. У једном једином дану, 19. фебруара 2022, пала је цијела ескадрила Пленковићевих људи. Ухапшен је потпредсједник Владе и министар привреде Дарко Хорват, а на листи осумњичених нашли су се и други потпредсједник Владе Борис Милошевић, министар рада Јосип Аладровић, државни тајник Министарства регионалног развоја Велимир Жунац, те равнатељица управе за потпомогнута подручја Катица Мишковић. Међу осумњиченима су били и министар Томислав Толушић и Хорватова помоћница Ана Мандац. Спорна је била додјела новца из програма развоја подузетништва и обрта на подручјима насељеним припадницима националних мањина. Суђења – још трају.
ХАДЕЗЕОВ ПРОПЛАНАК
Бивша Пленковићева министрица ЕУ фондова Габријела Жалац, премијеров кадар и политичка љубимица – описивао ју је као најбољу министрицу – ухапшена је због сумње на запањујуће дрску, дилетантску и несхватљивом похлепом прожету отимачину ЕУ новца. Преплатила је неки бескористан софтвер. Иако су бројни људи – новинари, представници софтверских твртки које су биле искључене из посла, па и поједини запосленици Министарства – упозоравали на незаконитост и високу цијену софтвера, Жалац је наметнула његову купњу.
Новински написи су игнорирани, запосленица која је упозоравала на незаконитост кажњена је и чинило се да је то још једна наша “изјео вук магаре” прича. Али није била. Жалац би се извукла да у Хрватску нису дошли међународни истражитељи. Наиме, у њеној пресретнутој преписци на воцапу осванули су иницијали “А. П.” Габријела Жалац под њима је “маскирала” име премијера Андреја Пленковића.
Тједник “Национал” сад је открио како се Пленковић тајно нашао са Габријелом Жалац чак пет пута. “Сви су се ти састанци одвијали у згради Владе на Маркову тргу у Загребу. Ондје је Габријела Жалац улазила на споредни, тзв. задњи улаз, како њени неслужбени посјети не би били примијећени. Врло је вјеројатно да нису нити забиљежени у књизи уласка у зграду владе. Жалац је детаље тих састанака препричавала најужем кругу блиских особа. Једна од њих, која о свему има непосредна сазнања, ‘Националу’ је открила ту информацију и спремна је о тому и јавно свједочити, одлуче ли хрватске институције да су та сазнања из било којих разлога важна за поступак који се води против Габријеле Жалац.” Она се, поред осталих, налази у истом предмету са “книнском краљицом” Јосипом Римац. Наводно је Пленковићу рекла како ће, “ако она проговори, сви из Владе завршити у затвору Реметинац”.
Тко удара на Устав: БиХ не постоји, а Хрвати су се прогласили непостојећима
Иначе, у Хрватској се јако дискутира поштење премијера Пленковића. Никад није осумњичен за корупцију, али га критички дио јавности види као човјека који “држи лоповске љестве” припадницима страначке елите, које је спреман бранити све док против њих не буде подигнута оптужница. Због тога је изгласао такозвани “Леx АП”, закон којим је уведена пријетња криминализацијом онима који откривају детаље из истрага. Пленковић је гушио институције једну за другом: након Повјеренства за спречавање сукоба интереса и Агенције за електроничке медије, пожелио је угушити и неовисну, критичку јавност. Иако се позивао на презумпцију невиности – као, новинари осуђују људе прије суда – заправо је наканио заштитити своју каријеру, а потом и чланове своје странке. На осунчаном Хадезеовом пропланку једног се дана небо ипак затамнило. На обзору се појавила страшна Румуњка Лаура Ковеши, серијска хапситељица моћника, европска главна тужитељица, бивша главна тужитељица румуњске Националне управе за борбу против корупције. “Гардијан” ју је описао као “тиху, неупадљиву главну тужитељицу која доноси скалпове”, водећи “сасвим различите антикорупцијске акције у источној Еуропи – или у свијету што се тога тиче”.
Ковеши је из ладица хрватских тужитеља извадила предмет Пленковићеве мезимице Габријеле Жалац и можда ће је стрпати на робију. Опколила је и другу Пленковићеву мезимицу – министрицу културе Нину Обуљен Коржинек. Но, из раља страшне Ковеши предмет је, наврат-нанос, ишчупао хрватски тужитељ Иван Турудић. Правило је, наиме, да европска тужитељица истражује крађу европског новца, а хрватски тужитељ хрватског. Иста је ствар била са министром здравства Вилијем “Малим” Берошем. Ковеши је оптужила и бившег министра пољопривреде Томислава Толушића.
Углавном, баук кружи Хрватском, баук Лауре Ковеши, и чини се да би још министара и других моћника могло завршити иза решетака. Али хоће ли лекција бити научена? Тешко. Рецидивизам хрватских политичара је неизљечив.
Ухапшени или осуђени
- Јосипа Плеслић еx Римац– Државна тајница у Министарству управе. “Увијек ми је драго доћи у Книн, а један од разлога за то свакако је и Јосипа Римац”, говорио је премијер Пленковић о жени која је фасцинирала све шефове ХДЗ. Државно одвјетништво Републике Хрватске терети је за погуравање послова, диплома и државних испита. Суђење траје.
- Ана Мандац– Бивша помоћница потпредсједника Владе Дарка Хорвата признала је да је на наговор Јосипе Римац помагала пријатељима да добију неке потпоре. Добила је 10 мјесеци увјетно, с роком кушње од три године.
- Габријела Жалац– Да Ковеши није бацила око на Хрватску, спис о преплаћеном софтверу чамио би у ладицама ДОРХ до Судњега дана.
- Томислав Толушић– Произвођач вина “Чаруга” није знао да се с новцима ЕУ није зафркавати, јер над њима бдију страшна Ковеши и одред њених хрватских сурадника, изврсно плаћених и мотивираних. Толушићева је судбина неизвјесна.
- Ловро Кушчевић– Премда је премијер с Кушчевићем прошао “папир по папир”, истражитељи су прошли темељитије, па закључили да постоји довољно доказа да га оптуже за малверзације са земљиштем на отоку Брачу, као и спречавање доказивања.
- Дарко Хорват– Нитко није тако покварио суботње праскозорје премијеру као Дарко Хорват, односно вијест о његовом хапшењу. Погуравао је, каже оптужница, додјелу средстава тврткама у власништву мањина које за то нису имале увјета.
- Марина Ловрић Мерзел– Слободе ју је стајао “ауди” који је привукао пажњу на њен животни стил и подријетло њене имовине. На одслужењу је затворске казне.
- Јосип Шкорић– Бивши предсједник Управе Хрватских цеста ухићен је због малверзација у тој твртки. Сумњиче га за примање мита. Нека добра душица му је на вријеме дојавила да ће бити ухићен, па је прије лишавања слободе поднио оставку и спријечио још једну бламажу ХДЗ.
- Надан Видошевић– Шеф Господарске коморе Надан Видошевић, ког су српске новинарке називале “лепим као грех”, гули осмогодишњу робију.
- Дамир Шкугор– Уз Украјинце сигурно највише проклиње 24. фебруара 2022. године, почетак руске агресије на Украјину, који је цијену плина дигао у небеса а њему и ортацима омогућио астрономке зараде, које су привукле пажњу банкара. Он и отац, пензионер, на рачунима су имали 60 милиона еура!
Извор: Време
