Недеља, 25 јан 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Друштво

Коначни резултати пописа према националној припадности, Југословена више од 27.000

Журнал
Published: 30. април, 2023.
Share
Србија и стопе незапослености, (Фото: Архива)
SHARE
Графикон, (Фото: Архива)

Коначни резултати пописа према националној припадности: Мађари најбројнија мањина, Југословена више од 27.000. Републички завод за статистику објавио је данас коначне резултате Пописа 2022. године о укупном броју становника Републике Србије, по полу и изјашњавању на питање о националној припадности. Према тим подацима, у Србији живи 6.647.003 становника, међу којима је мушкараца са 3.231.978 мање него жена којих је 3.415.025.

 Такозвана Књига 1, којом Републички завод за статистику почиње објављивање коначних резултата Пописа становништва, домаћинстава и станова 2022, садржи податке за етничке заједнице које имају више од две хиљаде припадника (по општинама и градовима). Подаци о етничким заједницама са мање од две хиљаде припадника доступни су, како се наводи на сајту РЗС, у дисеминационој бази (детаљна класификација).

Према резултатима пописа по националној припадности, међу укупно 6.647.003 становника, највећи број чине Срби са 5.360.239 – мушкарци 2.601.446 и жене 2.758.793.

 На питање о националној припадности није се изјаснило укупно 136.198 пописаних, док је национална припадност непозната остала код укупно 322.013 њих. Број људи који су се изјаснили по регионланој припадности је 6.093.

Код особа које се нису се изјасниле, реч је људима који су искористили своје Уставом загарантовано право и могућност да се не изјасне о својој националној припадности. Међу онима који су се изјаснили по регионалној припадности, реч је о особама које су се изјаснили као Шумадинци, Војвођани, Врањанци, Ужичани, Пироћанци и слично.

 Међу онима чија се национална припадност води као непозната, реч је о особама за која није прикупљен одговор на питање о националној припадности, за која су подаци преузети из адиминстративних извора, или од којих је добијен одговор који не представља изјашњавање о националној припадности, наводе у РЗС.

Мађу њима су Ванземаљац, Џедај, Марсовац, Космополита, Мохиканац, Хобит, Вилењак, Пингвин…

 Највећа национална мањина Мађари, следе их Бошњаци и Роми

Националну мањина са највећим бројем припадника, према резултатима Пописа 2022, чине Мађари са нешто више од 184.000, следе их Бошњаци са нешто више од 153.000, док су на трећем месту Роми са скоро 132.000 припадника.

 На листи пописаних према националној припадности су и Албанци са 61.687 припадника, Словаци са безмало 42.000 и и Хрвати са 39.107 припадника.
Према изајшњавању о националној припадности на Попису, у Србији живе и Буњевци, Бугари, Власи, Горанци, Југословени (27.143), Македонци, Муслимани, Немци, Румуни, Руси, Украјинци, Црногорци…

Мађари чине већину у општинама Кањижа, Сента, Ада, Чока, Бачка Топола и Мали Иђош. Словаци у општинама Бачки Петровац и Ковачица, Бошњаци у Сјеници, Тутину и Новом Пазару. Албанци у Прешеву и Бујановцу и Бугари у општинама Босилеград и Димитровград.

 Поређење са претходним пописом

Када је у питању поређење процената удела одређених националних група у укупном броју становништва, према попису од 2011. Србији су чинили 83,32 одсто, док према најновијем попису из 2022. године чине 80,64 одсто. Бошњака су на прошлом попису чинили 2,02, а сада чине 2,31 одсто, док је удео Рома био 2,05, а сада је 1,98 одсто.

 На попису 2011. године Мађари су чинили 3,53 одсто, док сада чине 2,77 одсто укупног становништва Србије. Хрвата је према новом попису 0,59 одсто, док их је према претходном било 0,81 одсто. Словаци су на прошлом попису чинили 0,73 одсто, а сада чине 0.63 одсто.

Када је реч о Југословенима, на прошлом попису су чинили 0,32 одсто, док сада чине 0,41 одсто. Црногораци су према прошлом попису чинили 0.54 одсто, а сада 0,30 одсто. Удео оних који се нису изјаснили на прошлом попису вио је 2,23 док је сада 2,05, док је удео оних чија је национална припадност непозната био 1,14 а сада је 4,84 одсто.

Извор: Euronews.rs

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Грубач: Црногорци не могу нестати
Next Article Тањевић: ,,То је било на штету Партизана“

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Трамп и Путин у Будимпешти: Повратак Историје

Пише: Владимир Ђукановић Будимпешта се поново налази у средишту светске историје. Доналд Трамп и Владимир…

By Журнал

Јукио Мишима: Патриотизам

Пише: Јукио Мишима Поручник је био уверен да није било ничега нечистог у срећи коју…

By Журнал

Владимир Ђукановић: Кина на Прекретници, од највећег загађивача до Глобалног лидера у Зеленим технологијама

Пише: Владимир Ђукановић Кина, највећи емитер гасова стаклене баште на свету је достигла врхунац загађења,…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

ДруштвоНасловна 3СТАВ

Дио Темеља Црне Горе

By Журнал
ДруштвоКултураСТАВ

Иде гас, Жан Пол Сартр из Билеће

By Журнал
ДруштвоКултураНасловна 1

Митрополит Јоаникије: Радујемо се што се чују позиви на свенародно помирење

By Журнал
ДруштвоКултураНасловна 1СТАВ

Часлав Копривица: Чудо Његошево, или о величини једног самониклог словенског генија

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?