Kомитски медији у Црној Гори данима „славе“ најновију одлуку Цариградске патријаршије о признању канонске важности свештенства и црквене заједнице у Македонији. Весело и задовољно пискарају како је то најава нове црквене политике на Балкану, нових збивања у Црној Гори, како је то пораз СПЦ и разне друге произвољности…

У ту сврху, налазе за сходно да узимају изјаве од представника тзв. ЦПЦ који „стручно“ анализирају ситуацију у Македонији, и тако у бескрај.
За ову прилику бих подсјетио да је у поменутој одлуци Цариграда акценат стављен на „будући договор“ СПЦ и Цркве у Македонији. А то је нормално и очекивано јер је Црква у Македонији саставни дио СПЦ према општем ставу свих помјесних цркава, и према одлукама самог Цариграда од прије 100 година.
Друго, овдје није призната нити констатована никаква аутокефалност него је свештенству признат канонски статус. Свештенству које ни до сада није сматрано рашчињеним, анатемисаним нити било шта томе слично, него са тим македонским свештенством није било општења, иако је ријеч о канонски рукоположеним владикама и свештеницима.
Е ту је – ко ишта зна о црквеном праву и теологији – васионска разлика између свештеника у Македонији на једној и бивших, рашчињених и анатемисаних, свештеника који се лажно приказују као црква, па још „црногорска православна“ у Црној Гори, на другој страни.
Самозваног поглавара ове заједнице управо је деградирао у чин лаика Цариградски патријарх г. Вартоломеј (што није био случај, ни близу сличног, са свештенством у Македонији или у Украјини ), па је, у најмању руку, перверзно да такав лик коментарише и афирмативно говори о ставовима патријаршије у Цариграду, када их сам, са својом дружином, свакога дана ниподаштава и потцјењује, лажно се приказујући свештеником и обмањујући народ по Црној Гори.
Филип Драговић
