Коме треба неутрална, неблоковска и мирна Украјина, када постоји далеко „боље“ решење: изазивање Трећег светског рата, као што прижељкује велики симбол „либералне“ мисли, Њујорк тајмс
Најједноставније речено, у Украјини се ратује зато што САД безусловно инсистирају на ширењу НАТО-а, своје вазалне војске, на исток.
Рат је могао да се спречи врло једноставно, на један од следећих начина: 1) да се НАТО расформирао кад и Варшавски пакт, 2) да је НАТО ипак опстао, али да није наставио да се шири даље на исток, 3) да су, пошто се ипак проширио на исток, САД/НАТО прихватили трајну неутралност Украјине и одрицање од њеног НАТО чланства, у писаној форми, што је оно што су Руси тражили годинама, док није постало јасно да је то чекање заправо само куповина времена за тиху натоизацију Украјине до тачке кад би постала смртна претња по Русију.
Да ли је зарад упорног, агресивног америчког инсистирања на новом Drang nach Osten-у, тј. продору на исток, било вредно жртвовати мир у Европи и гурнути свет на ивицу новог глобалног, потенцијално нуклеарног сукоба?
Жртвовање Украјине
Па, ако је чудовиште у (једва) људском лику Медлин Олбрајт могло да каже да је „вредело“ жртвовати животе пола милиона ирачке деце ради уклањања Садама Хусеина и „усрећивања“ Ирачана по познатим америчким рецептима – онда нема разлога не веровати да њени наследници у вашингтонском (спољно)политичком естаблишменту такође немају проблем да жртвују много више зарад остваривања својих (гео)политичких амбиција.
(Нимало случајно, Олбрајтова је поново и званично део тих структура, као председавајућа Пентагоновог Одбора за одбрамбену политику у Бајденовој администрацији, која ју је вратила на то место пошто ју је Трамп претходно уклонио.)
Није овде реч само о рату у Европи. Реч је о свесном изазивању глобалне енергетске, прехрамбене, индустријске, финансијске и монетарне кризе, коју ће свет и они најосетљивији његови становници тек осетити.
Све само да Украјина не би била неутрална и ван свих војних блокова.
Вреди ли то?
Па даааа – одговориће олбрајтовци, клинтонисти, обамисти, бајденисти и сви њихови трабанти широм света, а поготово у ЕУ.
Тај самозвани „најуспешнији мировни пројекат у историји“ је, уместо да се све време залагао за укидање НАТО-а и постепену демилитаризацију Европе, недавно одобрио набавку и слање оружја украјинским неонацистима у вредности од 500 милиона долара. И свесрдно подржава фактичку америчку војну окупацију Европе кроз најављено јачање НАТО-а на њеним источним ободима.
Коме треба неутрална, неблоковска и мирна Украјина, када постоји далеко „боље“ решење: изазивање, по прижељкивању још једног симбола „либералне“ мисли, Њујорк тајмса – Трећег светског рата.
Узалуд упозорења Сергеја Лаврова да би „Трећи светски рат био нуклеарни и био би разоран“. Јер, изгледа да психопате које су преузеле власт у западним центрима моћи то и прижељкују.
Још прошлог новембра је Сергеј Шојгу јавно упозорио да амерички бомбардери увежбавају нуклеарни напад на Русију, летећи на 20 километара од руских граница. Неко је тај сценарио, дакле, активно увежбавао.
А у децембру је Русија и званично предала САД и НАТО-у своје предлоге за спуштање тензија у Европи и уклањање, између осталог, и опасности од избијања нуклеарног рата.
Одговор колективног Запада је био више него јасан. Гурнули су Украјину у рат са неупоредиво јачим, нуклеарно наоружаним противником.
Биолошко ратовање
Да ли можда неко мисли да је Русија требало да дозволи да јој се пред носом понови сценарио чишћења Републике Српске Крајине, на који су се експлицитно позвали и проректори Дипломатске академије руског Министарства спољних послова у недавном чланку?
(Наравно да „неко“ управо тако и мисли – сви они који сматрају да је тзв. Олуја представљала успешан пројекат „реинтеграције“. Срећом, Русија не мора да се обазире на било какво мишљење из таквих кругова – као, уосталом, што не би требало ни Србија, али то је посебна тема.)
Или да дозволи да се до краја разраде методе биолошког ратовања против ње, па још са територије изворне Кијевске Русије?
За бар неке од тих метода ћемо, како је обећао Василиј Небензја, сазнати по завршетку специјалне операције. Наравно, исти они који сматрају тзв. Олују легитимном ће одмахнути руком и одбацити све понуђене доказе као „руску пропаганду“. То је сада нови западни стандард.
Нису битне чињенице него контрола наратива. А, уосталом, зар би добри, поштени и демократски Запад био способан за тако нешто, за биолошко ратовање?
Контра-питање би могло да гласи – ако су толико добри и поштени (јадно стање демократије више не треба ни помињати у пристојном друштву као аргумент), зашто онда упорно, више од двадесет година, одбијају да потпишу протокол o jaчању Конвенције о забрани биолошког оружја, односно увођење механизама верификације и надзора?
Зашто се забрањивао приступ тим лабораторијама, у чијем финансирању су умешани и прсти Бајденовог дрогираног сина Хантера – и самим Украјинцима?
И, уопште, како веровати онима који су у послератном добу већ користили биолошко оружје, као на пример САД у Кореји? Или онима који су га тестирали на сопственом становништву, као што су радили Британци током бар 40 година, што је испливало на површину 2002. године.
Између осталог, између 1955. и 1963. становништво дуж британских обала се запрашивало огромним количинама цинк кадмијум сулфида из авиона британске војске.
Кемтрејлси још тад?
Шта ли ће следеће смислити ови теоретичари завере…
Узгред речено, за кадмијум се знало да изазива рак плућа, а сматрао се хемијским оружјем још током Другог светског рата.
На трагу Великог ресета
Ипак, како имплицира дозвољени наратив у „слободној“ западној штампи – Руси је ипак требало да допусте да се Украјина цела претвори у анти-Русију, до зуба наоружану свим могућим оружјем из арсенала западног војно-индустријског комплекса, укључујући, како је запретио Зеленски у Минхену прошлог месеца – и нуклеарним.
Све су Руси били дужни да допусте – од ширења НАТО-а до њихових граница до чишћења Донбаса по рецепту Српске Крајине, а затим и могућност биолошког а можда и нуклеарног напада на себе.
Требало је да Русија заправо нестане, али да никако не повреди Лењинове украјинске границе, које су постале светиња западним „антикомунистима“ на исти начин као што су и Брозове биле – све до „јединственог случаја Косово“, кад одједном више нису биле. Али, само у том случају, што је – гле случајности – одговарало западним геополитичким интересима.
А онда се требало безбрижно вратити даљој безусловној сакрализацији комунистичких административних граница – чији су заклети поштоваоци исти они који су, у Резолуцији Европског парламента о европској савести и тоталитаризму из 2009, осудили „тоталитарне и недемократске режиме у Централној и Источној Европи“.
Управо оне који су цртали административне границе СССР-а и СФРЈ.
Западно лицемерје није ништа ново, и већина света већ дуго покушава да нађе начин да некако живи с њим, а да опстане. Међутим, овде је судбина света стављена на коцку. И није, наравно, реч само о Украјини, па чак ни о западној вечној опсесији покоравања Русије.
Део лудости је, како се чини, и вештачко изазивање економске, енергетске и прехрамбене кризе да би се спроводио следећи корак у Великом ресетовању Светског економског форума у Давосу.
Зато и позив Међународне агенције за енергетику да се ограничи употреба аутомобила и убрза трансформација градова ка „зеленијим“ врстама превоза.
Зато и позив немачког министра пољопривреде да се „једе мање меса у циљу борбе против Русије“.
Али, зато и многи Американци, на жалост „поштених“ америчких мас-медија, просто гутају „теорију завере“ да се вештачки напумпане цене горива – за које је, наравно, крив Путин – користе ради лакшег преласка на електрична возила.
Додатно је згодно пребацити пажњу на Украјину и „зле Русе“ како се не би разговарало о све видљивијим погубним ефектима масовне анти-корона вакцинације, укључујући и скок од чак 80 одсто у општој стопи смртности у америчкој старосној групи од 25 до 44 година почетком јесени 2021, на врхунцу кампање вакцинације.
А и да би се некако продужила атмосфера ванредног стања и перманентног утеривања страха међу већ слуђеним становништвом.
На почетку овог текста је констатовано да је све могло да се избегне само да се одустало од ширења НАТО-а и/или прихватила неутрална Украјина… Међутим, очигледно је да све то није хтело да се избегне. Напротив. И треба зато бити спреман за оно што следи.
Користећи наше вековно искуство борбе против сваког вида тираније и окупације, и не прекидајући нит са нашим истинским савезницима и браћом.
Александар Павић
Извор: sveosrpskoj
